поглед с истока

    КОСОВСКА БИТКА: Ко ће победити – Вучић или Црква?

    6709

    Данашња косовска битка води се између Александра Вучића и Српске православне цркве! Албанци ту нијесу битни! Власт на Косову смо изгубили 1389. године, али нас је Косовски завјет одржао пет наредних вјекова…

    Пише: Донко Ракочевић

    Да није било Пећке патријаршије, Косово би било давно заборављено или макар прежаљено у српском народу. Српска црква има ту посебну одлику да је народна цкрва. Она није дио неке међународне организације, већ је изникла из народа, представља народ и носи тај народ.

    Црква је била наследник старе српске државе, одржала је успомену на њу, и истовремено одиграла улогу оне спојне снаге која је везивала српски народ у прошлости и која му је дала мисао цјелине.

    Пећка патријаршија је, у ствари, покрила више српског народа него што је то чинила средњовјековна држава. С друге стране, средњовјековна држава је живјела три вијека али је мисао – завјет Светог Саве који је носила наша црква – преживио 600 година, надживио стару државу, пренио је кроз следеће вјекове и дан-данас живи у своме народу.

    И данас, једини чувар нашег Завјета је Црква, да није Ње, држава Србија би већ предала Косово – Албанцима, а косовска идеја нестала би и из уџбеника и из медија, као што се то дешава у Црној Гори.

    Косовско предање је вјековима једина наша жива традиција, гдје се, уз најбоље хришћанске вриједности, чувало оно језгро националног идентитета које својим значењем превазилази сва временска и просторна огрничења.

    На косовском врелу провјерава се увијек изнова допринос сваког од нас народној заједници. Србин зато није онај који је потекао од родитеља српског поријекла: Србин је прије свега онај који у себи носи српску традицију, који поштује и и брижљиво његује све њене вриједности.

    Без Косова нема ни српског народа! Иако га данас Срби формално не контролишу, Косово је у срцу сваког Србина. А доћи ће дан и да ће поново бити српско. Само стрпљења! Но, што је говорио епископ Николај, нестрпљење је најгора српска особина. Колико је српски народ био и без државе и без Цркве (Пећке патријаршије), па их је поново стекао.

    Одричући се Косова и Метохије, одрекли би се саме своје суштине, и не би више били Срби но робови Европске уније, због које нас Вучић и гура у трагични суноврат.

    Српски народ је данас, захваљујући неодговорним властодршцима, на ивици катастрофе која пријети да обесмисли последња два вијека напора за сабирање српског народа. Катастрофа је, штавише, добила застрашујуће размјере које пријете да српски народ угрозе у самој његовој егзистенцији – као националну заједницу која је увијек почивала на Косовском миту и светосавској духовности.

    Борба против Вучића је борба против смрти (српског народа) и ништавила Запада, то је она иста врсте борбе против смрти у коју је кнез Лазар, причестивши се, заједно са својом војском, кренуо на Косовом пољу.