600 година чувеног манастира

МАНАСИЈА: Ремек-дјело архитектуре и умјетности

2887

Поред књижевних дјела деспота Стефана Лазаревића, о њему као образованом и просвећеном владару, љубитељу и заштитнику умјетности, свједоче о грађевине настале за вријеме његове владавине. Ту је прије свих манастир Манасија, односно Ресава, дјело ријетке и узвишене љепоте, деспотова задужбина посвећена Силаску Св. Духа на апостоле, односно Светој Тројици.

Манастир је деспот почео да гради 1407, а довршио га је 1418. године. Живопис Манасије, иако веома оштећен, спада у ред најљепших живописа средњовјековног српског сликарства. Ресавски живопис био је „грандиозни финале једне елитне умјетности која одлази у смрт“. Тврђава изграђена у комплексу Манасије, са високим зиданама и са 11 кула, имала је задатак „да сачува последње одблеске велике умјетности на издисају“.

У овај манастир, деспот је довео учене и вјеште монахе, па је Манасија постала културни центар Стефанове Србије. Ресавска школа била је чувена преписивачка радионица која је и после пада Деспотовине до краја 16. вијека била духовно врело гдје су преписиване многе књиге.

Поред лијепо очуваних слика Арханђела Михаила и Св. Петра Александријског, најзначајнија и најпознатиај слика из Мансије јесте она на којој је насликан деспот Стефан како подноси цркву трима анђелима.

На јужном и сјеверном зиду – у пјевницама – очувани су величанствени ликови светих ратника. У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Христа и илустроване Његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је први српски архиепископ – Свети Сава.

Манасија је рушена и пустошена много пута. Остало је забележено да је страдала 1439, 1456, 1476, и 1734, али је и обнављана 1735, 1806, 1810, и 1845. године. Завод за заштиту споменика културе СР Србије је 1956. године урадио обимне конзерваторско-рестаураторске радове укључујући и чишћење и конзервацију фресака.

Обнова и рестаурација манастира Манасије трајала је до овог љета.

У јужном дијелу цркве налази се мермерна плоча испод које се налази гроб деспота Стефана.