Деда Мраз је лажљиви симбол, „бог који се топи“ и којим се вара дјетиња наивност. Увођење њега имало је несумњиво за циљ притајено убијање Бога у дјечијој души
(у разговору са митропилитом Амфилохијем, прибиљежио Донко Ракочевић)
У Божићу се нарочито нуждавају дјеца. То што се још увијек више радују Деда Мразу него Божић Бати, није њихова кривица него одраслих.
Ако одрасли, чак и они који играју одлучујућу улогу у животу народа, радије празнују и другима намећу лажне и непостојеће празнике и симболе, зашто онда осуђивати дјецу што остају при Деда Мразу, празнику топљеног снијега тј. ништавила.
Форсирати Деда Мраза намјесто Божић Бате значи обмањивати дјецу и припремати их за будуће анархисте и нихилисте.
Деда Мраз је лажљиви симбол, „бог који се топи“ и којим се вара дјетиња наивност. Увођење њега имало је несумњиво за циљ притајено убијање Бога у дјечијој души.
Божић Бата је много природнији за дјетињу душу и од дугорочинијег, боље рећи – непролазног значења за њих. Он везује дијете за тајну очеве и братовљеве љубави.
Христос се преко Божић Бате открива дјетету као небески брат пун доброте и дарова. Њиме породица и породично родитељско огњиште добијају вјечни небески смисао. Тако, када дијете одрасте, Божић Бата му постаје блискији и смисаонији, откива му се као симбол и стварност са непролазним значењем од пресудног значаја за његов лични смисао и живот.
