,,Обично ме предјели кроз које пролазим, небо, птице, боје дана – инспиришу на различита размишљања. Док трчим, јавља ми се оптимизам, нада да ћу успјети да превазиђем неки животни изазов кроз који пролазим“, прича Нина
Пише: Даница Кораћ
Јулка Нина Дуловић рођена је 1987. године у Бијелом Пољу. Завршила је Економски факултет у Подгорици, а сада ради у сектору рачуноводства једне приватне фирме. Иако је поносна на традиционално име које је наслиједила од бабе, каже да више воли кад је људи зову Нина јер то одражава креативну, шармантну и ведру страну њене личности.
Да жели да упише Економски факултет, схватила је још као тинејџерка док је радила у једном локалном радију као сарадник у маркетингу. Своју љубав према маркетингу, али и према другим креативним дисциплинама, од скора је преточила у блог на интернету. Каже да ,,блогер одавно чучи у њој“ и да му је сад коначно дала шансу да се развије.
Писање је њена велика љубав и страст, док је блог страница (ninadulovic.com) последица свега онога што је преживјела и живи, а и онога што је покреће и у шта вјерује. На блогу ће писати о трчању, темама из свакодневног живота у малом граду и о економији.
На питање по чему ће се разликовати од ,,мора“ блогера, рекла је да се свака аутентичност цијени и да је најважније свему дати лични печат, а онда је успјех неминован. Сигурна је у то да када се нешто ради из љубави, људи то препознају и воле, а она, заиста, воли да преноси своје емоције на ,,папир“.
Инспирацију за своје приче тражи у малим ,,свакодневним“ стварима. На примјер, сада пише блог на тему ,,Како се кува кафа по рецептури старих мајстора“, а на то је навео један обичан гест колегинице са посла.
Жели да својим писањем оживи црногорску културу, старе добре обичаје, вриједности, традицију и особености наших крајева али у модерној верзији. Објашњава да би вољела да пренесе живот из малог града и све његове лијепе стране. ,,Сви ми знамо како је лијепо путовати, живјети у велеграду и имати читав свијет на длану, али, хајде да будемо једноставни, да се осврнемо на свакодневицу нас обичних људи“, рекла нам је Нина.
Осам сати радног времена, пјешачење до посла и назад 10 км и писање блога, за некога би било и превише дневних активности,али за Нину није. После свега тога, она се посвећује својој другој љубави – трчању.
Од дјетињства трчи, прво са другарицама, онда као студент, а већ сада се припрема за полумаратон у Београду. Каже да се најбоље осјећа док трчи, јер се тако ослобађа стреса, вјежба истрајност и фокус. Неријетко јој, док трчи, сине нека добра идеја за писање.
,,Обично ме предјели кроз које пролазим, небо, птице, боје дана – инспиришу на различита размишљања. Док трчим, имам вјеру у будућност и јавља ми се оптимизам и нада да ћу успјети да превазиђем неки животни изазов кроз који пролазим“, прича Јулка.
Трчање за њу представља изазов који је изводи из ,,зоне комфора“ и помаже јој да се развије као личност. ,,Подгоричка 10-ка“, на којој је учествовала, донијела јој је много среће, стигла је до циља, упознала нове људе и показала себи да она то може.
На питање одакле црпи толику енергију за све активности, одговорила је врло једноставно: ,,Из љубави“. Љубав је за Нину исконска потреба и нешто што је покреће да ,,лети“.
Е, па, Нина, желимо ти пуно љубави и да ,,пролетиш“ кроз циљ на полумаратону у априлу.