Загонетка скривених гениталија

ТОШЕВСКИ: Вагинална манипулација

2471

Проф. др Јово Тошевски објашњава зашто је скривеност женских гениталија кључ за разумијевање мушко-женских односа, али и за опстанак људске врсте

Разговарала: Данина Николић

Др Јово Тошевски, професор на Медицинском факултету у Крагујевцу (докторирао на разликама између женског и мушког мозга), прије скоро три деценије указао је на јединственост човјека у поређењу са осталим сродницима-приматима, на скривене спољње женске гениталије. Књига „Планета жена”, у којој је то објаснио, није наишла на оспоравање „невјерних тома” међу домаћим научницима. Наизглед донкихотовска борба познатог неуронаучника доживјела је ријетку потврду: на ову тему објављен му је чланак у угледном америчком научном часопису „Медикал сајенс монитор”, који је прихватио да га штампа после четири анонимне рецензије, а најчешће су потребне само двије.

Зашто се толика еволуциона промјена, уопште, догодила? Да ли је она, прије свега, посљедица човјековог усправљања?
– Једино је човек еволуирао до потпуне двоножности, а то је подразумевало крупне промене, пре свега на карлици, кичми и ногама. Карлично дно се померило напред, а тиме сви органи на доњем делу, па и полни. Код женских спољњих полних органа десила се главна промена: постављени су испод препонског дела карлцице, поставши скривени и неприступачни за мушкарца.
То је неминовно изменило психологију наше врсте, за сексуални чин је неопходан свесни пристанак жене. Ако је за спајање и размножавање потребан пристанак, сазнајне и емоционалне способности су морале да се увећају.

Шта се тада десило с мозгом?
– Једна од најдраматичнијих промена у еволуцији јесте невероватно увећање људског мозга; не само чеоних и темених делова, већ и стварање нових емоционалних система (склопова). Природа је успоставила стални извор несигурности међу половима. Због скривених гениталија и неопходног женског пристанка на спајање мушкарац није сигуран у свој циљ, зато појачава мотивацију за рад и статус увећавајући изгледе да се допадне. Користећи свесне планске, циљане и емоционалне механизме, жена чини све да појача свој утицај на мушкарца јер то захтева мајка природа.

Научници ни до данас нису ваљано образложили шта је нашег далеког претка натерало да се ослони на двије ноге, кад је чвршће стајао на четири?
– Напуштање стабилног четвороножног и прелазак на нестабилнији двоножни став у основи је била опасна пустоловина. Човек је у здравственом смислу то скупо платио, јер је усправни положај повећао изгледе за оболевање.
Нарочито су битне промене на материци: померање доњих делова напред учинило је да тело и грлић нису у истој осовини. Тело је нагнуто напред, а између постоји закривљеност, чиме су трудноћа и порођај толико отежани да смо ми једина врста чијој је женки потребна помоћ. Наша деца се рађају у болницама, за женке других животиња то је радња без икаквих опасности: као што једу или пију воду.

Какво је преимућство мушкарац стекао, ако за полно спајање мора да тражи пристанак жене? Сматрате ли да је тиме доспео у подређен положај?
– Мушкарац има једну необориву предност – то што је мушко. Он није у подређеном положају, ако остане право мушко. Жена ће све учинити да га подреди себи, то јој је природна дужност; он мора да остане мушко, чиме ће сигурно постати пожељан и привлачан.

Окривљујете двоножје за скривање гениталија. Да је жена (а и мушкарац) остала на четири ноге, пристанак на секс био би сувишан?
– Не би био потребан, жена се не би питала. Секс би био кратак, редак и незанимљив. Да нема женског условљавања, ми не бисмо умели да говоримо, били бисмо, као и све животиње; речју, не бисмо постојали, не би било ни књига, ни новина, ни овог разговора.

У каквој су спрези нови човјеков мозак (неокортекс) и сексуални живот?
– Сексуалним животом командују емоционални центри, за разлику од животиња где мирисни подстичу парење. Емоционални центри човека су створени на трасама мирисног мозга животиња; другим речима, код нас је мирис замењен емоцијама. Разлика је толика да код животиња без полних мириса женке нема парења, а код нас су они неприхватљиви и одбојни. Човек мора купањем стално да их уклања. Тако смо постали мање мирисна, а изразито емоционална бића.