реаговања

Исповијест јединог Србина у Привредном суду Црне Горе!

7202

Пише: Бранко Ракочевић

Као што је својевремено једног старог Црногорца тешко погодило сазнање да Триглав није у Црној Гори, тако је и мене шокирала информација да сам једини Србин у Привредном суду Црне Горе. Један од стотинак запослених!

Наравно, нијесам имао намјеру да се оглашавам поводом овог случаја, јер моје национално, вјерско и политичко опредељење је само мој слободни избор и моја лична ствар, али, ето, због става, минимум десетак мојих колега, који се, барем кад су у мом присуству, (лажно) представљају као Срби, морао сам да реагујем, и укажем на неке феномене.

Неупућени читалац могао би извући (погрешан) закључак да је све то плод притиска и пријетњи, али ја одговорно тврдим да ми у Суду нико и никад није приговорио због мог националног, нити било којег другог опредељења, напротив, односи на релација старјешина – запослени, врло су коректни и професионални.

Питам се шта је онда узрок таквом понашању поменутих квази Срба – да ли скривају своје национално опредељење као змија ноге, због страха од могућих негативних последица, или, пак, једноставно, нијесу истински Срби. Најпре ће бити да су оба разлога у питању – плаше се, а кад су такви какви су, онда и не могу бити припадници „небеског“ народа.

Оправдање за амбивалентан однос „скривених Срба“ према сопственој националној припадности, евентуално се може наћи у медијској сатанизацији свега што носи српски предзнак, пошто су Срби у црногорским прорежимским медијима, нажалост, представљени као Индијанци у каубојским филмовима – негативци; дивљи, примитивни, чупави „црвенокожци“ који би да узму скалп „бледоликима“, и који вјерују у тамо неког њиховог манитуа – Христа.

Елем, човек који је стварно Србин-хришћанин нема страх пред притисцима и пријетњама режима. Он се не трза пред саговорником који мисли другачије од њега – он је миран и суверен. Такав човјек стар је најмање двије хиљаде година, јер он нема само своју старост од рођења до данас – он има то огромно предачко искуство, које кад прими у срце свог бића, одједном добија сасвим другу перспективу.

На концу, слободна воља је прва и последња линија одбране од које једино зависи наша људскост. И чему страх, чему фрка, уосталом, или јеси, или ниси Србин. И тачка.