трагом трача

У Москви отворена велелепна црква украшена петокракама!

4475

У част војних побједа и у славу руског оружја, у парку Патриот недалеко од Москве, завршена је изградња Храма оружаних снага Русије, саопштено је данас из руског Министарства одбране. Како се наводи, овај храм посвећен је 75. годишњици од побједе у Другом свјетском рату, а трећи је по величини у православном свијету. Изградња је коштала 43 милиона долара.

На више мјеста, по стакленим површинама, насликане су петокраке у разним бојама и облицима, као што можете видјети на сликама.

На једном зиду се налазе предсједник Владимир Путин, министар одбране Сергеј Шојгу, предсједница Сајвета Федерације Валентина Матвијенко, предсједник Државне думе Вјачеслав Володин, шеф генералштаба војске Валериј Герасимов…

Друга фреска приказује параду Дана побједе у Другом свјетском рату 1945. године на Црвеном тргу, са Стаљиновим портретом који је стављен изнад масе совјетских војника.

На ободу црквених површина изложена су лица 33 милиона војника – хришћана, муслимана, Јевреја, атеиста – подијељених на 1.418 секција за сваки дан Великог отаџбинског рата.

Руска православна црква дала је сагласност да се на фрескама нађе и Стаљин, међутим више личности из црквених кругова изразило је неслагање, сматрајући да храм оружаних снага рискира да постане отјеловољење милитаристичког духа који управља државом.

„Ово је претјерано вулгарна укљученост цркве у милитаризам и државне послове“, рекао је Сергеј Чапнин, бивши уредник службеног дневника Московске патријаршије. „Ми имамо секуларну државу и када држава покуша да укључи цркву у своје кампање, очигледно је да се не ради о вјери, него о владиној пропаганди.“

„То је на неки начин споменик агресивној политици Кремља посљедњих година: рат с Грузијом, војни сукоби у Украјини и Сирији“, рекао је Чапнин. „Све ово иде у војни патриотизам који црква, на званичном нивоу, сада безрезервно подржава.“

Отац Роман Огризков је такође забринут. Као директор Центра за звонике у московском манастиру Данилов, сједишту Московске патријаршије, Огризков је надгледао тим умјетника који су помогли у дизајнирању звона.

У интервјуу за „Москов тајмс“, Огризков је признао свој осјећај нелагоде због учешћа цркве у пројекту који се може користити за промовисање милитаризма и изокретања сјећања на рат: „Тема Великог Патриотског рата постаје својеврсна марка, и мислим да то није потпуно етички. Чини се да је то дио идеологије.“

„Ипак, вјерујем, да се нисмо измакли од умјерености која омогућава да звоно остане симбол мира и Еванђеља“, истакао је Огризков.