црквени календар

СВЕТИ ЛУКА: Писац Христове доброте

2921

Вјерници и Српска православна црква обиљежавају данас славу Свети Лука, у народу познату као Лучиндан. Лука је један од четворице јеванђелиста и писац је Јеванђеља по Луки и Дјела апостолских. 

Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица, а вјерници га славе и као исцјелитеља и заштитника неких заната. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, љекара, фармацеута и болесника.

Светог Луку као свог заштитника славе и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за умјетност и конзервацију.

Лука се родио у Антиохији Сиријској од родитеља пагана, а хришћанство је примио рано, око 40 године нове ере. Био је љекар и пратилац Светог Павла, који га је срео у Троади на свом другом мисионарском путовању.

Свети Лука је хеленистички образован, а Павле га зове “љубљени љекар”, док стручњаци за Библију у његовим извјештајима откривају смисао за већу медицинску тачност.

Лука пише с лакоћом, отмено. Пажљивије него остали јеванђелисти, Лука указује на истовременост Исусовог живота и тадашњих римских владара, јер се Исус родио за вријеме цара Августа, док је Јован Крститељ почео да дјелује у доба цара Тиберија.

Сваки јеванђелиста на свој начин даје темељне црте Исусовог лика, а за Луку је Исус првенствено Господин, односно господар, који људе плијени племенитошћу, љепотом, милином, отменошћу поруке и сјајем наступа кроз који пробија његова божанственост.

Лукино јеванђеље је, уз јеванђеља по Матеју и Марку, једно од три синоптичка јеванђеља, што значи да се могу читати упоредо и у њима се помињу исти догађаји, личе једно на друго, док јеванђеље по Јовану слиједи после три синоптичка.

Лука Христа воли да прикаже као пријатеља сиромашних, солидарног са свим социјално угроженим, милосрдног и обзирног према грешницима.

Сиромаси су по јеванђељу грешници, цариници, удовице, деца, разбојници и болесници и могу се, по Луки, сматрати повлашћенима.

Лукин “Говор на гори” почиње апсолутно: “Благо вама, сиромаси”, а појачава га четвороструки “јао” богаташима. Исус се, по Луки, изјашњава да је послан ради грешника.

Лука истиче и присуство жена у Исусовом дјелу – Марије, Елизабете, удовице из Наина, жене у Исусовој пратњи.

По Лукином опису, Исус је отеловљење идеала грчког савршенства о којем је сањала грчка душа – љепоте и доброте.

Још је Данте истакао да је Лука “писац Христове доброте”.