ПАГАНСКА СВЕТКОВИНА БЛУДА И РАЗУЗДАНОСТИ

Св. Валентин – празник курви!

10146

На тај дан су млади Римљани насумично имали сексуалне односе. Имена младих жена стављана су у кутију, а потом је извлачено име оне „коју је хтјела срећа“, наводи Енциклопедија Американа у одредници „Дан Светог Валентина“

 Пише: Љубиша Морачанин

Да ли знате да су пагански Римљани у вјековима прије Христа славили 15. фебруар, то је био идолопоклонички фестивал у част Луперкуса, „ловца на вукове“. Размјењивана су љубавна писма у част обоженог херојског ловца Рима, Луперкуса. Тинејџери су насумично склапали везе ради сексуалних односа. Имена младих жена стављана су у кутију, а потом је извлачено име оне „коју је хтјела срећа“, наводи Енциклопедија Американа у одредници „Дан Светог Валентина“.

Када је Константин учинио хришћанство званичном религијом Римског царства, црквени кругови су разматрали могућност да укину тај пагански обичај. Римљани нијесу хтјели за то да чују, па је постигнут компромис да се светковина задржи под условом да се из ње избаце простачки, разблудни обреди.

Светковина није постала хришћански обичај све до доласка папа Геласија на власт. Он је 496. године промијенио  дан одржавања Луперкалије и увео да се умјесто 15. фебруара тај дан прославља 14. фебруара и назван је св. Валентин (извор: Лавинија Доблер, ‘Обичаји и празници широм свијета’). Валентин је староримско народно име (од латинског  ‘валенс’– јак, снажан, моћан) које су родитиљи често надијевали дјеци, по чувеном човјеку из старог доба, ловцу Луперкусу.

Време хуманизма и ренесансе, односно, епоха у коjoj је дошло до поновног интересовања за античку паганску цивилизацију, овај разблудни пагански обичај поново враћа својим коренима, само овај пут у виду заљубљености и потрошачког друштва, сходно садашњем духу времена који од вајкада само длаку мења али суштину никад.

Крајње је вријеме да раскринкамо будаласте паганске празнике који су се, под плаштом хришћанства и лажне љубави, увукли у наше животе. Куцнуо је час да прекинемо ту римску и вавилонску идолопоклоничку праксу, вратимо се вјери у Бога и истинској љубави. Почнимо да учимо из књиге над књигама (Библије) која оштрим мачем, својих вјечних истина, сасијеца у коријену сваку заблуду.