На јесенашњем генералној скупштини УНЕСКО (крајем октобра), могла би се поново наћи тачка дневног реда – пријем „Косова“ у ову специјализовану организацију Уједињених нација за образовање, науку и културу. Но, у широј јавности се мало зна шта то конкретно значи, односно шта би тиме добила такозвана косовска држава а шта би изгубила Србија и српски народ.
Најкомпетентнији саговорник на ову тему је проф. др Дарко Танасковић, амбасадор Србије при УНЕСКО, који упозорава да би то имало несагледиве последице по српски идентитет и културно наслеђе на Космету.
-У том случају, у документима ове организације наши средњовековни споменици, цркве и манастири, водили би се као културна добра на територији такозване „државе Косово“, а не више Србије.
На УНЕСКО листи свјетске културне баштине налазе се четири средњовјековна српска споменика на Косову и Метохији. Ријеч је о манастиру Дечани, манастиру Пећка патријашија, црква Богодородица Љевишка у Призрену и манастир Грачаница, који представљају врхунац византијско-романичке религиозне културе, са јединственим стилом фреско-сликарства, који се развио на простору Балкана између 13. и 17. вијека.
-Пријем тзв. државе Косово не би аутоматски значило промену власништва над предметним културним добрима, као ни њихово проглашавање албанским у културно-историјском смислу, на шта се обично мисли кад се у јавности помало панично најављује отимање српске културне баштине на КиМ. Међутим, почела би нова фаза планског контекстуалног притиска на српско културно и духовно наслеђе, и саме темеље српског идентитета, са несагледивим последицама – истиче Танасковић.
Косово није примљено у УНЕСКО на Скупштини новембра 2015. године, а на гласању су од 142 чланице 92 гласале за, док их је 50 било против. Уздржаних је било 29, док су представници 15 земаља остали ван сале. Косову је за пријем била потребна двотрећинска већина оних који су гласали, па су на крају за усвајање предлога недостајала три гласа.
Против пријема Косова у УНЕСКО гласале су: Јужна Африка, Ангола, Аргентина, Јерменија, Белорусија, Боливија, Боцвана, Бразил, Чиле, Кина, Кипар, Конго, Куба, Еквадор, Еритреја, Шпанија, Етиопија, Руска Федерација, Грузија, Гватемала, Екваторијална Гвинеја, Индија, Индонезија, Казахстан, Киргистан, Либан, Мароко, Маурицијус, Мозамбик, Мексико, Мјанмар, Намибија, Никарагва, Уганда, Палестина, Парагвај, Филипини, Сирија, Молдавија, Демократска Република Конго, Народна Демократска Република Лаос, Народна Демократска Република (Северна) Кореја, Србија, Словачка, Јужни Судан, Шри Ланка, Суринам, Уругвај, Венецуела, Зимбабве.
За пријем Косова у УНЕСКО гласале су: Авганистан, Албанија, Немачка, Андора, Саудијска Арабија, Аустралија, Аустрија, Бахами, Бахреин, Белгија, Белизе, Бенин, Брунеј Дарусалам, Бугарска, Буркина Фасо, Канада, Костарика, Обала Слоноваче, Хрватска, Данска, Џибути, Ел Салвадор, УАЕ, Естонија, Македонија, Фиђи, Финска, Француска, Габон, Гамбија, Гана, Гренада, Гвинеја, Гвајана, Хаити, Хондурас, Мађарска, Кукова Острва, Саломонска Острва, Ирска, Исланд, Италија, Јордан, Кувајт, Лесото, Летонија, ЛИберија, Либија, Литванија, Луксембург, Малезија, Малави, Малта, Монако, Црна Гора, Науру, Нигер, Норвешка, Нови Зеланд, Оман, Пакистан, Палаос, Панама, Папуа Нова Гвинеја, Холандија, Португал, Катар, Доминиканска Република, Чешка, Танзанија, Велика Британија, Руанда, Сент Луција, Сент Китс и Невис, Сан Марино, Самоа, Сенегал, Сијера Леоне, Словенија, Сомалија, Судан, Шведска, Швајцарска, Чад, Тајланд, Источни Тимор, Того, Тонга, Турска, Тувалу, Вануату, Јемен.
Уздржане државе биле су: Алжир, Бангладеш, Барбуда, Бутан, БиХ, Бурунди, Камерун, Комори, Египат, Грчка, Гвинеја-Бисао, Јамајка, Јапан, Кенија, Мали, Непал, Нигерија, Перу, Пољска, Централно Афричка Република, Република (Јужна) Кореја, Румунија, Сент Винсент и Гренадин, Сејшели, Сингапур, Тринидад и Тобаго, Тунис, Вијетнам, Замбија.
Државе које нису присуствовале гласању: Азербејџан, Зеленортска Република, Камбоџа, Маршалска Острва, Иран, Ирак, Мадагаскар, Малдиви, Мауританија, Монголија, Узбекистан, Свазиленд, Таџикистан, Туркменистан, Украјина.
Иначе, право гласа на овој расправи није имало неколико земаља и то због неплаћених чланарина, а међу њима су и САД, Израел и Гвинеја Бисао.
Предлог за пријем Косова је претходно образложен уз објашњење да није у питању гласање за признање Косова као државе или за улазак у УН, већ захтјев да се „грађанима Косова омогући приступ културним вриједностима и образовању“, као и да се „на крају подржи мисија Унеска“.
На другој страни, поновљено је да би пријем Косова у УНЕСКО значио политизацију те организације, као и кршење међународног права.
МАКЕДОНИЈА ЋЕ, ИПАК, БИТИ УЗДРЖАНА!
Македонија ће бити уздржана уколико дође до гласања за пријем Косова у УНЕСКО, изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић.
