Пише: Љубиша Морачанин
Најбољим ученицима црногорских основних и средњих школа, уз диплому „Луча“, дијељена су Његошева дјела „Луча микрокозма“ и „Горски вијенац“ и то на латиници. Чак је и рукопис великог пјесника на латиници, иако се зна да Његош никад није писао латиницом, сем на француском и латинском (погледајте на фотографијама)!
Све оно што је Његош стварао и писао било је на српском језику и ћирилици (ћирилична слова називао је „српска слова“). Данас у његовој Црној Гори актуелна државна политика покушава да га прилагоди новом идентитету – монтенегринском.
Издавач књиге је „Нова књига“ из Подгорице, чији је оснивач и директор Предраг Уљаревић. Корице (на којима се налази фалсификовани Његошев рукопис) уредила је Адела Зејниловић. Као коректор рукописа је потписан Желидраг Никчевић, али он је за „Седмицу“ изјавио да никакве везе нема са овом књигом, нити је икада радио коректуру „Горског вијенца“ и „Луче микрокозме“! Издавач Предраг Уљаревић ће се наводно огласити у току дана!
– То је смишљена подвала која превазилази сва досадашња непочинства. Не знам која је потреба да се код нас Његошева дјела штампају на латиници. Хрватска сигурно Крлежине књиге неће штампати на ћирилици –казао је за „Вечерње Новости“ Веселин Матовић, професор српског језика и књижевности.
Потискивање српског језика и ћирилице траје деценијама. Прије једног вијека, четрнаест угледних учитеља из Бјелопавлића животима су платили одбрану српског језика и ћирилице. Након увођења војне управе, окупатор је почетком 1916. године посебне мјере у Црној Гори увео у школству. Наређено је да се у школе, уместо ћирилице, уведе латинично писмо, као и да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Томе се одлучно, подношењем отказа на службу, супротставила група учитеља из Бјелопавлића, након чега су ухапшени и послати пред војни суд.
Оставке које су потписали у Војној команди у Подгорици, 19. октобра 1916. образложили су ријечима: „Ћирилица је српска историја – артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност“.
Сам појам црногорски језик први пут се спомиње 13. јула 1941. године у извјештају, у “Гласу Црногорца”, са Петровданског сабора на Цетињу, коме је присуствовао и цивилни комесар за Црну Гору, гроф Серафино Мацолини: “По завршеном засиједању Сабора, Његова Екселенција Мацолини поздравио је народне представнике ускликом: ЖИВЈЕЛА ЦРНА ГОРА, на црногорском језику, што је изазвало нове изразе одушевљења…”
