„ПРВА ПЕТОЉЕТКА“

Симбол пропадања црногорске привреде

1041

Ово није прича само о пропадању ,,Прве Петољетке“. Ово је прича о пропадању бјелопољске Индустијске зоне коју су поносно представљали индустријски гиганти попут ,,Вунарског комбината“, ,,Имака“, ,,Ленке“, ,,Будимке“… Ово је прича о пропадању Бијелог Поља. Ово је прича о пропадању црногорске привреде и њеној транзицији која се свела на претварање фабрика у маркете, произвођача у – потрошаче!

Пише: Даница Кораћ

На данашњи дан, прије 34 године, у бјелопољској Индустријској зони, отворена је фабрика ,,Прва Петољетка“ као огранак војне фабрике из Трстеника. Бавила се намјенском производњом и обрадом металних дјелова за потребе војске, а запошљавала је неколико стотина радника.

Фабрика је пословала без прекида све до краја 90-их, када почињу прва отпуштања радника, а 2003. године, кроз својинску трансформацију ,,Прва Петољетка“ се одваја од фабрике у Трстенику, па Влада Црне Горе преузима контролни пакет акција од 87.5 одсто, док 12.75 одсто остаје у власништву радника.

Године нерегуларног пословања и запошљавања, нестручности менаџмента и крађе, дале су резултат – фабрика је почела убрзано да пропада, да би у јануару 2006. године отишла у стечај. Јасно је да су директор ,,Прве Петољетке“ и његови најближи сарадници били гробари овог индустријског гиганта који је хранио стотине породица из Бијелог Поља и окружења.

Након увођења стечаја почиње агонија радника, ишчекивања неисплаћених примања, отпремнина. Штрајкови. Стотине људи остало је без икаквих примања, без услова за пензију, без основних средстава за живот, а већ у годинама кад нису пожељна радна снага код других послодаваца.

На крају, радницима је исплаћено по 2.000 евра отпремнине, а новац добијен од дужника и вриједне машине из фабрике, отишли су у ,,непознате“ руке. Дакле, 2.000 евра отпремнине за деценије тешког рада у фабрици и 2.000 евра за све будуће године до пензије, док нпр. један посланик у Скуштини прими исту толику суму за само један мјесец.

Јула 2008. године, на остацима ,,Прве Петољетке“, отворен је тржни центар „City Park” чији су власници Веселин Баровић и његови пословни партнери Дамјан Хоста и Ладимир Бролих, а већ наредне године, Прва банка је расписала оглас за продају тржног центра јер власници нијесу враћали кредит. Данас, немам информацију ко је власник тржног центра, али знам да већи дио заузима хипермаркет ,,Франца“ (а ко би други?).

City Park (Finance)

Свака фабрика у Индустријској зони дијели судбину ,,Прве Петољетке“. Сада у Индустријској зони ,,почива у (не)миру“ бјелопољска привреда, а умјесто ње су се ,,родили“ тржни центри који привлаче осиромашене грађане да тргују увозну робу сумњивог квалитета. Индустријској зони су чак и име промијенили. Сад је Бизнис зона.

Ово, дакле, није прича само о пропадању ,,Прве Петољетке“. Ово је прича о пропадању Индустријске зоне коју су поносно представљали индустријски гиганти попут ,,Вунарског комбината“, ,,Имака“, ,,Ленке“, ,,Будимке“…, симболи града у долини Лима од којег је остало само лијепо име.

На сличан начин пропала је цијела црногорска привреда, посебно индустрија, кроз транзицију која се свела на претварање фабрика у маркете, произвођача у – потрошаче! На радост страних компанија и увозничких лобија. Али, ни они се неће дуго радовати… Јер, неће имати коме да продају своје производе, не макар на сјеверу Црне Горе.