ПРЕПОРУКА ЗА ГЛЕДАЊЕ

СЕДАМ ПОУКА „МИРНОГ РАТНИКА“: Филм који ће вас извести на прави пут

5004

Иако на површини подсјећа на још једну спортску драму са срећним завршетком, филм Peaceful Warrior је пуно више од тога и на више начина представља јако добро презентовану филозофију живота

 Пише: Љубиша Морачанин

 Филм „Мирни ратник“ је настао по истоименој аутобиографској новели Дена Милмена, свјетског првака у гимнастици. Радња прати младог гимнастичара чији је живот окруњен само успјехом, али и поред свог задовољства он је дубоко у себи узнемирен и несрећан. Све ће се промјенити оног тренутка кад упозна мистериозног и чудног радника на бензијској пумпи, по имену Сократес, који ће његов живот окренути наопачке и научити га како је живјети живот као прави мирољубиви ратник.

У сваком случају, за вас сам извукао седам вриједних поука које овај филм носи.

1.Страх ствара немир и доприноси недостатку мира у тренутној стварности. Има пуно смисла ако стварно размислите о томе. Страх, без обзира из којег се разлога појављује, вас удаљава од садашњег тренутка присиљавајући вас да се усредоточите на физичку и на емоционалну реакција на то. Како можемо очекивати да ћемо бити у миру са садашњим тренутком, ако га не можемо стварно ни погледати, јер нас умјесто тога покреће страх којег је наизглед тај тренутак створио.

2.Радити нешто због крајњег резултата чини то теже остваривим. Површно гледајући то нам може изгледати као бесмислица, јер постоји безброј примјера људи које је мотивисао крајњи циљ све до тренутка кад су га остварили. Ипак ова поука има смисла, јер очекивања крајњег резултата често могу обесхрабрити и успорити процес достизања циља. Другим ријечима – дјеловање без везаности за резултат. Дајмо све од себе, а резултат препустимо Богу који све зна, шта је и како је најбоље.

3.Стари менталитети и прошла искуства дефинишу наша ограничења. Ко је икада рекао да ћете с вашим највишим могућим скоком једва дотакнути дно мреже на кошаркашкој мрежици? Је ли то глас вашег срца или душе? Или је то само оно што сте постигли у посљедњих неколико покушаја? Пречесто допуштамо неким прошлим резултатима да диктирају што наша тијела могу или не могу учинити, умјесто да се једноставно сваком новом покушају поставимо као према потпуно посебном искуству.

4.Друштво, медији и остали стварају нам разна ограничења, она постају истина само ако их прихватимо. Људи могу рећи што год желе, а рећи да је то утемељено из разних разлога. То постаје истина и дио ваше стварности ако то заиста прихватите. Размислите о безброј људи који су пркосили ономе што смо прије мислили да је немогуће, замислите да их је нека претходна дефиниција нечега као немогућег зауставила у покушају да докажу другачије.

5.Све има своју сврху, на нама је да је пронађемо. Чак и најтежа, изазовна или емоционално најинтензивнија искуства у животу имају своју сврху и значај нашем постојању. Обично кроз њих више научимо него кроз угодне догађаје.

6.Немојте одустати од онога што волите, пронађите љубав у ономе што радите. Идеја одустајања од нечега што волимо само произлази из разочарања до чега нас је то довело. Умјесто да допустимо да нас прошлост покопа, пронађимо љубав у ономе што радимо и схватимо да је, без обзира како се ствари одвијале, она дио нас.

7.Размишљање “Што ако нешто не могу учинити?” је ствар будућности. Једина стварност је садашњост. Све што имамо и на што можемо утицати је садашњи тренутак. Зашто би нас нека размишљања о будућем тренутку требала суздржавати да у овом тренутку дјелујемо онако како бисмо хтјели. Можемо имати неке генералне планове за будућност, али они нису наша стварност. И прошлост и будућност су нестварни. Немојмо живјети у нестварном свијету. Једина стварност је управо сада.

Древна изрека каже: „Немамо пријатеље, немамо непријатеље, постоје само учитељи.“ Од Дена Милмена можемо много научити.