ЧИТАМО „НОВИ ЗАВЈЕТ“

    Ако штедите, Богу се замјерате!

    4050

    У Новом Завјету, Исус Христос се окомљује на оне чији се живот окреће око хране, одјеће и друге имовине, а посебно на оне који се покушавају обезбиједити за старе дане. Таква забринутост за будућност је гријех јер негира Божју љубав, мудрост и снагу

    Пише: Донко Ракочевић

    Знам доста људи који сву своју енергију и вријеме троше да се што више материјално обезбиједе за старе дане, да оставе дјеци што више имовине, и никако да у томе стану, него ће у то цијели живот да им прође. Таквима кажем да су безбожници, и они се увриједе тврдећи да то није тачно, да поштују Божје заповијести и да се сваки дан моле Богу… За шта? – кажем им – за увећање богатства!

    Па, да погледамо шта кажу свете књиге на ту тему. У Новом Завјету (6,25-34), Исус Христос се окомљује на оне чији се живот окреће око хране, одјеће и друге имовине, чиме губимо прави смисао живота.

    Проблем није у томе што данас једемо или што се вечарас лијепо одијевамо, што имамо стан или кућу, добар ауто, него што мислимо о томе шта ћемо јести и носити за десет, двадесет или тридесет година, хоћемо ли моћи да купимо нови ауто, да ли ће нам дјеца бити материјално обезбијеђена.

    Таква забринутост за будућност је гријех јер негира Божју љубав, мудрост и снагу. Божју љубав негирамо претпостављајући да Бог не мари за нас. Негирамо његову мудрост претпостављајући да он не зна што чини. Његову снагу пак негирамо претпостављајући да није кадар побринути се за наше потребе у будућности.

    Због такве забринутости, ми своје најбоље снаге посвећујемо обезбеђивању додатних средстава за живот, за будућност. А онда, прије но што тога постанемо свјесни, наши животи су већ прошли, а ми смо пропустили главну сврху за коју смо створени. Наша су тијела начињена да би нам биле слуге, а не господари.

    Забринутост за будућност није само непоштовање Бога, оно је и узалудно. Христос то показује питањем: „А који то од вас забринутошћу може свом стасу додати један лакат?“ Низак човјек не може својом забринутошћу порасти за десетак сантиметара. Ипак, гледајући релативно, било би много лакше извести ту мајсторију (на примјер, на ортопедској клиници на Бањици успјешно продужавају кости ногу и руку) неголи забринутошћу створити све залихе за будуће потребе.

    Надаље, Христос расправља о неразумности бриге да у будућности нећемо имати довољно одјеће и хране, па каже – пољски љиљани не муче се нити преду, па ипак својом љепотом надмашују Саломонове краљевске одоре. Ако Бог може обезбиједити тако префињен живот пољском цвијећу, засигурно ће се побринути и за људе које је створио према својој слици…

    Због тога Бог и склапа савез са својим сљедбеницима. Он заправо вели: „Ставите ли Божје интересе на прво мјесто у свом животу, осигураћу вам испуњење ваших будућих потреба. Ако тражите најприје краљевство Божје и његову праведност, тада ћу учинити да вам никада не узмањка оно што је нужно за живот.“

    То је Божји програм „социјалне сигурности“. Човјеков је посао једноставно средство задовољења текућих потреба; све преко тога је замјерање Богу. Позвани смо да живимо из дана у дан: сјутра се може само бринути за себе…