По налогу Удбе, управници Голог отока, Раде Радевић и Славко Барта, учествовали су у шверцу цигарата, кафе, злата, морфијума и драгог камења. Логораши учествовали у претовару робе! Од зараде, Удба је куповала опрему за ухођење и прислушкивање
Словеначко „Дело“ објављује документацију која директно потврђује да су државне структуре социјалистичке Југославије не само учествовале, него и организовале шверц различитих роба, првенствено у иностранство. Од шверца се убирала добра зарада која је коришћена за потребе тајних служби.
Ријеч је о документима Службе државне безбједности и других тијела СФРЈ из 1960-их година који су похрањени, дијелом и на микрофилмовима, у словеначком архиву. Из тих је докумената видљиво да су се у државној режији кријумчариле у првом реду цигарете, кафа и алкохол, али исто тако и злато, драго камење и морфијум.
За потребе кријумчарења коришћене су луке у Ријеци и Копру, гдје су, како се наводи у документима, биле „базе за шверцерске канале“.
Од ове зараде, како је видљиво из докумената, плаћане су набавке разне, очигледно шпијунске опреме, на примјер 500 комада микрофона. Плаћања су ишла на рачун страних фирми у швајцарским банкама, а видљиво је да је у дио трансакција била укључена и војска СФРЈ.
Из дописа који је словеначки секретар за унутрашње послове 1966. године послао тадашњем предсједнику Скупштине Словеније произлази да је до 1960. године својеврсни монопол за ове илегалне послове имао „Генералекспорт“, док су се накнадно у цијелу причу укључила и подузећа „Бродокомерц“, „Интереуропа“ и љубљанска „Прехрана“.
У извјештају се детаљно наводи како иза свих послова стоји један швајцарски трговац из Базела, који југословенским предузећима најпре нуди легалне послове преко консигнационих складишта, уз исплату одговарајућих провизија, а потом „шири посао и на транзит уз већу зараду, што је чист кријумчарски посао“.
У документу се наводе разлике у продаји цигарета уз обрачунате трошарине и на црном тржишту у Италији, описује се начин допреме, као и снабдевање страних јахти, бродова и туриста који бораве у Југославији.
Најзанимљивији је извјештај из маја 1964. године, који тадашњем савезном секретару за унутрашње послове Војину Лукићу подносе управници Голог отока Раде Радевић и Славко Барта. Ријеч је о својеврсном обрачуну прихода од кријумчарење цигарета и кафе за протекли период, али се у њему наводи још низ детаља, па у се тако наводи да у оперативном дијелу посла учествују шефови Голог отока, који користе тамошње објекте, бродове, службенике затвора, али и осуђенике, њих 12, који су им служили као радна снага за претовар робе.
„Информација за савезног секретара друга В. Лукића о раду на илегалним пословима с иностранством”, стоји у заглављу тог документа који су потписали Радевић и Барта, а односи се на захтјев да се „прибаве девизна средства за потребе Савезног СУП-а на илегалан начин“.
У документу се описује како су цигарете преко Аустрије допремане скривене испод резане грађе у камионима, које су возачи остављали на паркиралишту пред ријечком луком и одлазили на спавање. „Ми бисмо узимали камионе, укрцавали цигарете и враћали камионе на исто мјесто пошто смо имали кључеве од камиона“, пише у документу.
Цигарете су долазиле и вагонима из Швајцарске као транзитна роба за Грчку, али су умјесто у Грчкој завршиле у ријечким складиштима, одакле су према потреби пласиране на илегално тржиште у Италију.
Укупно се помиње шест „партија“ с 16.000 картона цигарета на којима је зарађено 218.000 долара, те 12 вагона кафе, од којих је половина „на залихи“ и зарадом око 30.000 долара.
Помиње се и план транспорта алкохола у Немачку, злата у Индију, с којом су планирали да развију и посао транспорта драгог камења.
„Из Индије би ишло необрађено, а за Индију обрађено драго камење. За овај посао услуга би износила 10.000 долара за пола килограма у једном правцу, што значи тамо и назад 20.000 долара“, наводе управници Голог отока, који у извјештају даље кажу да је „у току и посао с морфијумом из Македоније“.
