скидање прашине

ЗЛОЧИН НА ГРБАВИЦИ: Заборављени јунак – Горан Ченгић!

5133

Бивши рукометаш „Босне“, „Црвене звезде“ и репрезентације СФРЈ, Горан Ченгић, бранио је човјека од нечовјека и зато је страдао. Горан је покушао да одбрани свог комшију старог и болесног Хуснију Ћеримагића, носиоца Карађорђеве звезде. Убио га је Никшићанин, „монструм са Грбавице“, Веселин Влаховић Батко.

Горанов стан био је у сарајевском насељу Грбавица, у дијелу које су држале српске снаге. Његова супруга са синовима је већ отишла у Београд, а и Горан је планирао да им се придружи, што је рекао мајци Наташи у последњем телефонском разговору.

Горан са супругом Горданом

Многи су му савјетовали да за сваки случај скине плочицу с презименом на улазним вратима и да умјесто Ченгић, стави Зимоњић, девојачко презиме своје мајке, чији је дјед рођени брат познатог митрополита Петра Зимоњића, св. Петра Добробосанског, кога су убиле усташе 1941 године.

У јуну 1992, чувши да се нешто дешава на степенипту зграде, отворио је своја врата и видјевши наоружане мушкарце како одводе комшију, старог Хуснију, повикао је на њих. Дошло је до сукоба. Горан је био јак човјек, спортиста, борио се до краја, али није успио, убили су и њега и комшију. Гораново тијело је након девет година пронађено у јами испод Требевића.

Горан потиче из породице која је била све само обична. Његова мајка, Наташа, праунука је чувеног попа Богдана Зимоњића, и унука св. Петра Добробосанског, али и праунука црногорске краљице Милене Петровић. Горанов ујак Светозар Зимоњић био је оснивач Академије наука БиХ, а други ујак др Богдан Зимоњић, чувени професор на Медицинском факултету, док му је трећи ујак Стеван Зимоњић био београдски „илегалац“ у Другом светском рату, у ТВ серији „Отписани“ игра га Воја Брајовић.

Горанов отац, Ферид Ченгић, био је у партизанима, а после рата – градоначелник Сарајева. Пошто је 1948. године одбио наређење да откуцава сараднике, послат је на Голи оток гдје је провео седам година.

Ферид и Наташа имали су три сина Горана, Родољуба и Игора. Родољуб је у дјетињству преболио менингитис, али је једини данас жив. Био је кумче револуционара Родољуба Чолаковића. Горану су дали име по Ивану Горану Ковачићу, чији живот је окончан у једној од јама у току рата 1941-1945.

„Пуно симболике ме прати. Хтели смо показати да ће са животом нашег сина, Горанова свака јама постати ружна прошлост, а да ће остати само сећање на Горана пјесника, и ето, као да је то име призвало нову јаму, у којој је завршило и наше дијете“, говори Наташа, чија мајка је поријеклом из Црне Горе.

Наташа Ченгић

Горан Ченгић је био врхуснки спортиста и умјетник (завршио је Ликовну академију), племенити ликом и дјелом, угледан и вољен у свом родном Сарајеву. Оженио се Горданом и имао два сина, Владимира и Срђана.

Сарајево, град у којем се Горан родио, био познат и признат грађанин, никад му се није одужило за људскост коју је показао. Ниједна улица у овом граду не носи његово име, па чак ни она у којој је живио и у којој је изгубио живот бранећи свог комшију.  О томе Момо Драгићевић, Горанов комшија каже: „О Горану се такорећи нигдје ништа не зна. Мислим да је право вријеме да се почнемо одуживати Горану…“

(текст преузет из новог броја Светигоре, часописа Митрополије црнгоорско-приморске)