документарни филм о животу хју хефнера

Прича о човјеку који је открио женске груди и задњице!

1535

Нова документарна серија Амерички Плејбој отркива непознате детаље Хјуа Хефнера

Хју Хефнер, оснивач „Плејбоја“, преминуо је у сриједу у 92. години, објавила је компанија Playboy Enterprises Inc.

Хефнер је мирно, природном смрћу преминуо у свом дому окружен најмилијима. Био је амерички предузетник, најпознатији по томе што је 1953. године основао ‘лајфстајл’ часописа за мушкарце „Плејбој“.

Први број познат је по томе што је на насловници била фотографија голе глумице Мерилин Монро, а продавао се за 50 центи и објављен је без датума у случају да не би било другог издања. Прво издање се распродало за неколико недеља.

Амерички Плејбој је опуштена 10-сатна и инспиративна прича о невјероватном успјеху магазина с цицама и његовим виртуозом, Хјуом Хефнером. Хибрид између документарца и драме у 10 епизода прати хронику настанка и успјеха кроз 60 година успјеха Плејбоја, а презентована је као „овлашћена прича Хјуа Хефнера“ који је у њу преточио свој лични споменар.

Амбициозан документарац анализира све везано уз невјероватан успјех овог производа поп културе уз пуно учествовање Хефнеровог сина Купера, који тренутно води то царство, а пружа невјероватан увид у феномен Плејбоја.

– Можда мислите да ме познајете – каже глумац Мат Велан, који глуми млађу верзију Хјуа Хефнера, мушкарца који има све – луксузно имање, гламурозне партије, и наравно – жене.

Часопис који је постао сензација преко ноћи и од тада се налази у средишту културних ратова, прича фасцинантну причу, а најзанимљивији је онај дио који открива шта то покреће и покретало је мушкарца који се налази иза свега.

Плејбој је, уосталом, био на челу прогресивне и узбудљиве струје новинарства колико је год парадирао са својим голим дјевојкама.

– Мој часопис није био само о голим женама. Ријеч је била о рушењу граница, почевши од културног разговора о сексуалности, а потом заузимајући се за концепт друштвене праведности – говори лажни Хефнер у документарцу.

Хефнер је био невин до 22. године

Због тога је и тешко доживјети идеју да је Хефнер био носилац културе, а не порнограф, чак и ако је то појам који заслужује да буде истражен. Успијевамо упознати младог Хјуа, једноставног дечка који је волио да црта цртаће, а чији се живот промијенио кад је открио Esquire i Кинсијев извјештај о сексуалности из 1948.

Заинтригиран Кинсејем, почео је писати о сексуалном угњетавању за хумористични магазин Shaft за вријеме студирања на Универзитету Илиноис. Тада је ставове дијелио са својом дјевојком, с којом је напокон изгубио невиност у 22. години. Касније су се и вјенчали, а Хефнер је радио у издавачкој кући, живећи живот уклапања.

Превара жене пробудила је идеју код Хефнера

Све је трајало док није преварио своју супругу са женом коју је упознао у кафићу – тек је тада из њега изашао сав креативни набој. Дословно, то је приказано као оргазам. Еурека!

– То је пробудило нешто у мени – каже Хефнер, који је тада одлучио креирати свој магазин. Настанак и његова еволуција легитимно су фасцинантни, а вјероватно ничег не би било да Хенфер није наишао на голишаве фотографије Мерилин Монро – и који су узроковали да се први број распрода.

Нису знали хоће ли бити другог броја

Амерички еротски часопис покренут у Чикагу, касније се развио у корпорацију ПPlayboy Enterprises, Inc. која укључује све врсте медија те је један од најпознатијих брендова широм свијета.

Часопис излази једном мјесечно и доноси фотографије голих жена, заједно са разним чланцима о моди, спорту, производима и јавним особама. Такође доноси кратке приче свјетских познатих писаца попут Артура Ц. Кларка, Јана Флеминга, Владимира Набокова и Маргарет Атвуд. Часопис је познат по својим либералним ставовима о већини важних политичких питања.

Плејбојево кориштење „пристојних“ голих фотографија означено је као „мека порнографија/еротика“ насупрот „тврдој порнографији“ у часописима који су се почели појављивати у 70-им након успјеха Плејбојевог сексуално експлицитнијег ривала Пентхауса.

Првобитни назив Плејбоја био је Stag Party али је часопис Stag контактирао Хефнера и обавијестио га да ће законом заштити свој назив ако покрене часопис под тим именом – и то све недељу дана прије изласка магазина на тржиште.

Хефнер и суоснивач и допредсједник Елдон Селерс требали су пронаћи нови назив. Селерсова мајка предложила је назив „The gentlemen’s club“ (Клуб господе), али је Алекс Милс, који је радио у пропалој Playboy Automobile Company, у Чикагу, предложио назив „Плејбој“.

Прво издање, објављено у децембру 1953., није било датирано јер Хефнер није знао хоће ли уопште бити другог издања. Сложио га је у својој кухињи док је живио у Хјуд Парку. На насловници је била Мерилин Монро, иако је слика првобитно направљена за календар, а не за Плејбој.

Прво издање се распродало за неколико недеља. Познати тираж је био 53.991 примјерака, а цијена је била тадашњих 50 центи. Примјерци првог издања у савршеном или готово савршеном стању продавали су се за преко 5000 долара у 2002. години.

Баш попут часописа, документарац Амерички Плејбој покушава да дочара занимљиву културолошку причу, но за све оне забринуте има ли у њему голотиње – не треба да почне ни првих 45 секунди да искоче голе груди. Појављују се у архивским фотографијама, у рекреираним сценама и у сценама секса. Код голотиње је ријеч о женама, наравно. Лажни Хефнер никад не открива своју „мушкост“.