Пише: Донко Ракочевић
Руски војсковођа и кнез Григорије Александрович Потемкин, у вријеме Руско-турског рата 1787-1792., постао је намјесник новоосвојених крајева који су обухватали Крим и друге територије сјеверно од Црног мора. Тада је Потемкин по пустим степама Јужне Русије наредио да се поред пута импровизују кулисе непостојећих села, са лијепим кућама, пастирима и стадима, само да би руска царица Катарина II, пролазећи туда 1787., видјела како Русија, под његовим министровањем, цвјета и напредује.
Потемкин је био „аматер“ за Мила Ђукановића и његове сараднике. То како они „фарбају“ Црну Гору да би изгледала љепше у очима бриселске бирократије, вјероватно ће остати примјер у историји који ће засијенити Потемкинова села. Провинција која живи под диктатуром једног човјека већ скоро три деценије, представља се као најразвијенија, најуређенија и најпреспективнија држава у региону.
Попримило је то већ трагикомичне оквире кроз опирање њемачкој идеје за стварање економске уније земаља Западног Балкана. Као, превазишли смо ми овај регион, нама је одмах мјесто у Европској унији. Поновљено је то и јуче у Привредној комори гдје је гостовао предсједник Европског парламента Антонио Тајани, који је у свом наступу главни акценат управо ставио на могућности које би пружило заједничко тржиште Западног Балкана од 20 милиона становника. Резигнирало је то његове домаћине, а предсједник Привредне коморе Велимир Мијушковић је ишао дотле да у цијелој идеји малтене види завјеру против Црне Горе. Духовити Италијан је његову реакцију сатирично прокоментарисао: „Ви Црногорци словите за највисочије у региону, самим тим можете најбрже да трчите, па имате шансу да прије других стигнете до Брисела…“
Чуди ме да Фудбалски савез Црне Горе није затражио од Уефе да Будућност прескочи квалифакације и заигра Лигу шампиона са Јувентусом, Бајерном, Реалом, Барселоном, Манчестером… иако не може да се носи ни са клубовима из региона… ни Будућност ни прошли црногорски шампиони који су редовно испадали у квалификацијама, све заједно са Зетом за коју су Машану активисти ДПС-а обећавали да ће играти Лигу шампиона. Нијесмо имали среће, кажу црногорски спортски новинари, требало је да избацимо Партизан. Тако се самозаварају Црногорци у свим могућим областима, не схватајући да је и Балкан за њих Елдорадо.
Црна Гора је, у првих пет мјесеци ове године, увезла роба за 846 милиона евра, а извезла у вриједности од само 141 милион и то убједљиво највише у Србију и Босну и Херцеговину. На западноевропском тржишту Црна Гора једноставно нема шта да прода! Тако и у фудбалу – нема шта да тражи у Европи. И за економију и за фудбал – Балкан јој је идеалан оквир. И камо среће да се направи балканска лига у фудбалу.
Са пријемом у НАТО створена је маска како је ријеч о правно уређеној и демократској земљи. Колико челници НАТО-а поштују Црну Гору видјели смо ових дана док су буктали пожари на Црногорском приморју. Ни после десет дана није стигла никаква помоћ од НАТО савеза, иако су овакве ситуације навођене као један од главних разлога за учлањење у Сјеверно-атлантску алијансу. „НАТО се све више бави борбом против природних и техничких катастрофа, а примјер за то су шумски пожари“, говорили су колико јуче.
Напокон је јуче стигло пар специјализованих летилица, али из Украјине и Швајцарске, земаља које нијесу чланице НАТО-а. Стигао је и један не тако моћан хеликоптер из Бугарске који може да носи 2000 литара воде, и то је све. Док су нас бомбардовали чинили су то са стотинама авиона, а када треба да притекну у помоћ – ништа! Можда им је неугодно до дођу на Луштицу на коју су бацали уранијумске бомбе.
Тако је Црна Гора морала да се ослони само на своје ватрогасце који су уложили надчовјечанеке напоре у борби са ватреном стихијом. Вапили су команданти ватрогасних јединица за додатну помоћ, али узалуд. Забиљежено је да су у помоћ притекла два војна камиона и пар десетина војника! Да није тужно, било би смијешно!
НАТО је звијер дресирана и увјежбана да убија; оружје у рукама Америке и њених савезника усмерено против свих чији су интереси супротни интересима власника те звијери. Борба против елементарних непогода, као и против тероризма, само је маска за даље окупирање Русије.
НАТО је примио Црну Гору у своје окриље само да би онемогућио приступ Русији на Јадранско море. Да то није учинио, већ првих дана би стигла руска помоћ у виду специјализованих екипа и авиона из Хуманитарног центра у Нишу. Послали би их Руси и овако, али црногорски режим није хтио да их позове. Тако је учлањењем у НАТО постигнут контра-ефекат од оног који је најављиван.
Тако то изгледа када упаднете у лигу којој објективно не припадате.
