скидање прашине

Скривана истина о Ђиласовим прецима!

8700

Прађед Милована Ђиласа, Марко, осуђен је на смрт због пљачке са смртним последицама. Егзекуција је извршена јавно код Манастира св. Луке у Жупи никшићкој. Марков син Алекса, Милованов ђед, убио је ујака и пребјегао у Никшић, гдје се прикључује турским четама, и учествује у пљачкању и убијању Црногораца

Пише: Љубиша Морачанин

У књизи „Дјело Милована Ђиласа“ коју је објавила Црногорска академија наука и умјетности, објављен је и чланак Данијела Ивина Ђиласа, у којем се на нетачан начин говори о прецима Милована Ђиласа. Аутор се ослонио само на мемоарску грађу Милована Ђиласа који је настојао да своје претке представи у што повољнијем свјетлу, пренебрегавајући чињенице.

Ђиласи, који су добили презиме по Ђили, а не Ђисни, познато су братство у Жупи никшићкој. Част часним Ђиласима, посебно Алекси Крстовом, једном од најпознатијих комита из времена аустроугарске окупације, као и Стојану борцу са Вучјег дола, Петку (Јовичином) који је погинуо на Гласинцу, десетару Васу (Брајановом) који је погинуо на Скадру 1912. године.

Међутим, Марко и његов син Алекса, прађед и ђед Милована Ђиласа, били су другачијих карактерних црта.

Марко Ђилас је био ожењен Станом, ћерком Јова Ћоровића, а сестром првог капетана Жупе никшићке, Акице Ћоровића. Акица, који је као капетан имао судску и извршну власт, осудио је Марка (свог зета) на смрт, због пљачке са смртним последицама. Егзекуција је извршена јавно, код Манастира св. Луке, у Жупи никшићкој.

Ради престижа око власти, Шого Николић прекорио је Алексу, сина Марковог: „Ако не убијеш Акицу Ћоровића, који ти је оца осудио на смрт, гори си од џупе женине!“ Акица је, преко Заграда, ишао у планину, у катун, Алекса га је сачекао у засједи и убио. Убио је, дакле, свог ујака!

После тога, Алекса је, са женом и дјецом, побјегао у Никшић код Турака. Турци му дају кућу и земљу у Рубежима. У знак захвалности, Алекса Ђилас се прикључује турским четама, и учествује у пљачкању и убијању Црногораца.

Познати црногорски јунаци, Периша Властеловац (брат Алексине жене) и Туко Радовић (Алексин кум), да би опрали љагу коју им је нанио Алекса (а не по наређењу књаза Николе), убијају Алексу Ђиласа. Послије је краљ Никола помиловао породицу Алексину и дао им земљу у Подбишћу код Мојковца гдје ће се населити.

О овим догађајима, писали су Момо Шундић у књизи „Колијевка племена“ и Милан Пековић у књизи „Никшићка жупа“. И они су мало „лакирали“ чињенице, ради Милована Ђиласа, али, ипак, нијесу могли да заобиђу истину.