трагом трача

НАША ПОСЛА: Плагијат као занат!

4519

Плагијат је умјетничко, научно или друго дјело настало преписивањем или присвајањем туђе ауторске својине, а у циљу стицања статусне, материјалне или неке друге користи. Дакле, плагирање је крађа и у свим развијеним државама третира се као озбиљно кривично дјело. У Црној Гори – не.

Пише: Даница Кораћ

Јуче су црногорски медији објавили вијест да је Алекса Бечић плагирао магистарски рад. Вијест је резултат истраживања Центра за академски интегритет. Демократе и Бечић, тим поводом, пласирали су низ саопштења која, руку на срце, немају аргументе којим би се стопостотно одбацила оптужба против лидера ове партије. Међутим, не улазећи у то да ли је вијест тачна или не, ова ситуација поново је отворила многа значајна питања. Па, кренимо редом.

Прво и најзначајније питање је – зашто се у Црној Гори плагијаторство не третира као (озбиљно) кривично дјело? 

Сигурно се сјећате Сање Влаховић (синонима за плагијат), Милана Бабовића, Дамира Шеховића (који се налазио на челу Министарства просвјете у моменту када је плагиран образовни програм Хрватске). Ово су само нека од имена (институција) званично проглашених за плагирање. Да ли је неко од њих санкционисан? Одговор је – не. Напротив, многи од њих напредовали су у каријери.

Заправо, не би требало да нас чуди овакав однос према плагијаторству кад у Црној Гори Светозар Маровић (синоним за крађу), оптужен да је ојадио грађане за (не знам ни колико) милиона, не одговара за то. Зашто би онда неко, ко је украо неколико десетина страница текста одговарао?

Друго, а никако мање значајно питање је питање одговорности факултета. Како је могуће да на једном озбиљном факултету пролазе плагирани магистарски радови? Чему служе ментори, професори?

Одговор би требало потражити у тврдњама да су магистарске студије (на готово свим факултетима у Црној Гори) само одличан бизнис факултета. Данас, свако ко има 2.000 евра може да буде магистар, без обзира да ли је основне студије завршио на том истом факултету.

И заиста, дјелује помало трагикомично чињеница што се у држави са хиљадама диплома и научних радова сумњивог поријекла и квалитета дигла ,,кука и мотика“ на Алексу Бечића који је можда преписао педесетак страница. Да се не лажемо, скоро сваки научни рад студената је преписан. Разлика је само у томе што неко потпише аутора, а неко не. А суштина је иста, нико се не бави истраживачким радом.

Дакле, ако је истина да је Алекса Бечић плагирао магистарски рад, то нема никакву тежину у овом и оваквом систему вриједности, баш као што никакву тежину нема ни титула магистра којом се Бечић толико дичи(о).

На крају, питање свих питања, зашто се ова тема ,,потеже“ баш уочи локалних избора? Закључите сами.