Орао крсташ је због губитка станишта данас најугроженија врста птица у Србији. Узрок је човјек – што због сјече шума, што због употребе недозвољених пестицида.
Орла крсташа до недавно сте могли видјети на Фрушкој гори и на Пашњацима велике дропље. До деведесетих година по ободу Делиблатске пешчаре живјело је седам парова орлова крсташа, а сада је остао само један пар на јсеверу Баната. На тромеђи Србије, Мађарске и Румуније они чувају два птића, јавља Радио телевизија Србије ( РТС). Узрок је човјек – што због сјече шума, а још више због употребе недозвољених пестицида.
Орао крсташ или царски орао је импозантна грабљивица која је некада насељавала широке предјеле Евроазије, а данас прије свега због губитка станишта, у Европи живи између 1.300 и 1.900 парова.
Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије указује да се и данас „испод жита“ може доћи до забрањеног, високотоксичног отрова карбофурана – у народу познатијег као фурадан – који пољопривредници користе за тровање штеточина, односно глодара.
– Неретко и нелегално се постављају затровани мамци за лисице и шакале, а до њих долазе и строго заштићене врсте птица – рекао је Кнежевић за РТС.
Код села Шумарка, 1996. године, убијен је један орао крсташ, а већ наредне године ово станиште заувијек је напустила и његова партнерка. Након тога, у Делиблатској пешчари више није било орлова крсташа. Можда највећа пријетња за њих јесу пестициди којим пољопривредници прскају своје њиве.
Текуница, којима се крсташ најрадије храни, нестало је с пошумљавањем Делиблатске пешчаре, па је ова врста орла морала да мигрира. Два пара су отишла у сусједну Румунију.
Премда су изузетно осјетљиви на људско присуство, закон прописује да се гнијезду у коме се тренутно налазе једини пар и њихови младунци може прићи најближе на један километар. Ко, када и колико близу сме да приђе гнезду контролишу волонтери у оквиру пројекта за заштиту крсташа. У скровишту, надомак дрвета су свакодневно, од марта до јула, односно док траје инкубација и птићи не ојачају. Контролишу и коришћење пестицида, сарађују са мјештанима, ловцима, пољопривредницима…
Како би се њихов број повећао – Србија, Мађарска, Аустрија, Чешка и Словачка покренуле су прошле године пројекат “Панон Игл” за заштиту орла крсташа, који финансира Европска унија. Циљ пројекта је да се у овим земљама број парова крсташа повећа на 250 и то до 2022. године. Осим царског орла, у Србији су угрожени и степски и сиви соко и велика дропља.
Орао крсташ је због губитка станишта данас најугроженија врста птица у Србији. Живи у мјестима где нема много дрвећа, на висини не већој од 1.000 метара, у степским, шумостепским и полупустињским предјелима.
Орао крсташ је био симбол многих монархија попут Римског и Аустроугарског царства, а налази се и на нашем грбу.
– Крсташа смо преузели од Римљана и Византинаца. То је орао кога су носиле римске легије. Енглески назив му је Eastern Imperial Eagle – каже Милан Ружић из Друштва за заштиту птица из Новог Сада.
Садашњи грб Србије је истовјетан грбу краљевине који је почео да се употребљава 1882. године. Тај грб је уредио Стојан Новаковић, који је по први пут поставио мањи грб са крстом и оцилима на груди двоглавог орла.
