Везивање црвеног кончића новорођенчету и плашење вјештицама и алама чим мало порасте, обичај је који су Србима утиснули старословенски преци и којег се ни после примања хришћанства нису ослободили. Старословенски начин живота у великој мјери се задржао и данас код Словена, каже Ненад Гајић, аутор управо објављене „Словенске митологије”.
Ово дјело занимљиво и уз обиље илустрација уводи читаоце у свијет паганских Словена прије него што су постали Срби, Чеси, Пољаци, Руси… Тај свијет препун је митских бића: аждаја, баука, вампира, вукодлака, вила и вилењака. У њему се цијене видовњаци и чињарице (жене које упражњавају магију), избјегавају се раскршћа и влада немуштим језиком.
Наш саговорник истиче да му је као извор послужило скоро све што је на српском написано о овој теми: народне пјесме, приче и предања, а онда и записи грчких, римских, германских и византијских аутора.
– Бројни обичаји опстали су до данас, практично у неизмењеном облику: слава, кумство, обичаји приликом рођења, венчања и сахране, што су најважнији моменти у старословенском схватању живота – објашњава Гајић, економиста, музичар и аутор друштвене игре „Извори магије”, и додаје да су сви обреди за Божић и славу ритуали које су Словени гајили пре хришћанства.
– Обележавање рођења потиче из паганства. Божић је повезан са Христовим рођењем тек у 4. веку. Први хришћани су обележавање нечијег рођења сматрали за јерес. Нигде у Библији не пише ништа о обележавању Христовог рођења. Два јеванђеља га и не помињу, док друга два не наводе датум рођења.
Страхови и сујеверје који обележавају живот данашњих Срба утиснути су у вријеме паганства. Задржани су бројни обичаји, као и онај из појединих делова Србије да се мртвац измери црвеним кончићем који се закопава у кућу. Обред потиче из старословенског сахрањивања покојника испод прага да би се и после њега у дому сачувала слога.
– Погребни обичаји укључивали су и закопавање ноктију покојника близу прага, остављање штапа у гроб или крај њега, изношење хране и воде на гроб покојника или пред кућу у којој је живео, прекривање огледала пре сахране, просипање воде из куће после ње, ношење црнине и пуштање браде, давање четрдесетодневног помена…
Црква, закључује Гајић, није успјела да искоријени паганске обичаје и морала је да их прихвати, свјесна да у супротном Словени неће хтети да се покрсте.
– Остаци старе вере присутнији су у православном хришћанству и на Истоку, док је на Западу Католичка црква имала више времена за деловање. Иако су сви словенски народи сачували елементе старе вере у хришћанству, ови елементи су најизраженији код Срба.
