Пише: Донко Ракочевић
Након 25 година, Никшић ће поново добити спомен обиљежје посвећено Јосипу Брозу Титу. Улица Народне омладине биће преименована у Улицу Јосипа Броза Тита. „Министарство културе је 3. августа ове године дало сагласност да се једна улица у Никшићу назове по Титу, а очекујемо да ће Скупштина општина на сједници у октобру ту одлуку и озваничити. Драго ми је што се то дешава, јер на тај начин враћамо углед личности Јосипа Броза Тита“, казао је Слободан Бато Мирјачић, предсједник УБНОР-а Никшић.
Тако ће Никшић поново славити зликовца који је 7. и 8. априла 1944. године овај град сравнио са земљом! Према књизи проф. др Бранислава Ковачевића, у дводневној „киши“ бомби, погинуло је 176 Никшићана, док је рањено 209. Оштећени су многи објекти, чак и Градско гробље и Црква Св. Петра и Павла из деветог вијека.
У граду се и тада причало да је бомбардовање на Титов захтјев, па је испјевана пјесма „Маршал Тито командује, да се Никшић бомбардује“, што потврђује и Титова изјава Асошијед прес агенцији како је „дјелатност савезничког ваздухопловства у Југославији била од знатне помоћи у борби против непријатеља“.
Најава од 18. марта 1944. штабу Шесте црногорске бригаде да ће „ових дана Енглези бомбардовати Никшић… и ми ћемо вам то јавити“ наводи на закључак да је Врховни штаб НОВЈ био „упознат са појединим конкретним плановима савезничког ваздухопловства“. На то упућује и захтјев замјеника команданта Главног штаба НОВ за Црну Гору и Боку Ђорђија Мирашевића и помоћника комесара Мила Јовићевића од 14. јануара штабу Другог ударног корпуса: „Било би врло добро ако би савезници бомбардовали Подгорицу или Никшић.“
У прогласу Црвеном крсту 11. априла 1944. године, предсједник општине Никшић Јеврем Шаулић обавјештава: „Јављам читавом свијету из бомбардованог Никшића… да су савезници напали наш мирни град… Енглеско-американски бомбардери, не само да су бомбама најтежег калибра осули град, него су чак и аутоматским оруђем гађали цивилно становништво, којом приликом је убијено много људи, жена и дјеце… У Никшићу не постоји никаква индустрија нити какви саобраћајни чвор, а није било немачких војника. Позивам Енглезе, Американце и Совјете да баце поглед на своја гнусна дјела, која су починили у невином и незаштићеном Никшићу! Рат ће се некад завршити, а рушевине и гробови ће остати као вјечити доказ… њиховог зликовачког рада и такозване културе“.
Требали су неку од ових 8. априла 1944. године потпуно сравњених улица назвати по Јосипу Брозу.
