ТУМАЧИМО БИБЛИЈУ

Није хришћански – заклињати се, ни ближњим ни Богом!

1234

Хришћанину заклетва није потребна. Његово Да треба да значи Да, а његово Не треба значити Не. Употријебити јаче ријечи значи допустити Ђаволу (Зломе) да управља нашим животима

Пише: Љубиша Морачанин

Готово на самом почетку Новог завјета, у Јеванђељу од Матеја, налази се пет правила која се тичу заклињања:

(5,33): Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.

(5,34): А ја вам кажем: Не куните се никако, јер је пријесто Божији.

(5,35): Ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог цара.

(5,36): Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаку једну бијелом или црном учинити.

(5,37): Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је.

У Мојсијевом закону је неколико забрана против кривог заклињања Божјим именом. Заклињати се Божјим именом значило се да је он твој свједок да говориш истину.

Неприличност кривог заклињања Божјим именом, Јевреји су покушавали избјећи заклињући се небом, земљом, Јерусалимом или својом главом. Христос осуђује такво изигравање Закона као чисто лицемерје и забрањује сваки облик заклетви у свакодневном разговору.

Хришћанину заклетва није потребна. Његово Да треба да значи Да, а његово Не треба значити Не. Употријебити јаче ријечи значи допустити Ђаволу (Зломе) да управља нашим животима. А хришћанин ни под којим условима не смије лагати.

Ови стихови такође забрањују свако замагљивање истине или превару. Христов Закон, међутим, не забрањује полагање заклетве на суду. И сам је Исус свједочио под заклетвом пред великим свештеником (Mт 26,36). И Павле је употријебио заклетву да би Бога позвао као свог свједока да је оно што пише истинито (2 Кор 1,23; Гал 1,20).