ПОТЕМКИНОВСКА ДРЖАВА

Црногорски режим надмашио Орвелове визије! (ВИДЕО)

4430

Да би све било као у Орвеловом роману „1984“, премијеру Марковићу треба предложити формирање Министарства истине, на чијем челу би требало да буде Обрад Станишић, који се прославио бројним минхаузеновским истинама, попут оне да су „Немањићи пушкама освојили Црну Гору“! Као ова Мишова, такве су у већини режимске „јасно утврђене историјске чињенице“

Пише: Донко Ракочевић

„1984“, роман Џорџа Орвела описује екстремно тоталитарно друштво и појединца у животу надзираном 24 часа свакодневно. „Министарство истине“ је једно од четири министарства Океаније, фиктивне државе у Орвеловом роману. Оно је задужено за пружање информација и културних садржаја становништву, али у стварности служи као пропагандно оруђе режима. У томе се користе бројне методе – фалсификовање историје, манипулација документима, односно брисање или „фризирање“ историјских догађаја који су из политичких разлога постали проблематични.

Онај ко контролише прошлост, контролише будућност; онај ко контролише садашњост – контролише прошлост!“, каже Винстон Смит, протагонист романа, један од службеника Министарства истине.

Орвел је ово писао 1949. године, а као да је гледао Црну Гору 2018-те. Прије пар дана у Скупштини Црне Горе умало су, по предлогу Владе, прошле допуне Закона о јавном реду и миру, по којима је требало да одговара свако ко негира „јасно утврђене историјске чињенице“, а за пријављивање тих „прекршаја“ требало је да буде задужена полиција. Но, ако ова допуна Закона није прошла овај пут, не значи да неће у неком поновљеном гласању, него само да Влада у међувремену полицијским инспекторима прибави сабрана дјела Новака Аџића и Шерба Растодера, као и говоре Мила Ђукановића.

Буквално сваког дана се у црногорским режимским медијима суочавамо са прекрајањем историје. Истовремено, историјске књиге из којих уче дјеца су површне, често погрешне, једнострано написане и у складу са актуелном политиком. Док не сташу те генерације „испраног мозга“, треба у јавном животу забранити свако другачије виђење историје од оног које одговара Ђукановићевом идентитетском инжењерингу.

Министар културе Александар Богдановић је отишао толико далеко да је негирање режимске верзије црногорске историје упоредио са негирањем холокауста. Само не знам ко су у црногорској причи – Јевреји… Објективно, то би једино могли бити Срби, што значи да је министар Богдановић пермутовао џелате и жртве.

Док се у црногорском парламенту не поново гласање о допунама Закона о јавном реду и миру, опозиција би могла да искористи премијерски сат да пита: да ли је „јасно утврђена историјска чињеница“ говор Мила Ђукановића из 1989. године када је рекао: „Бестидно је било дугогодишње плашење црногорског народа великосрпским хегемонизмом… На таквим болесним халуцинацијама у доброј се мјери тражио а све до скора и налазио начин за одржање на власти…“

У те двије реченице садржан је одговор на све знакове чуђења над ововременом црногорском режимском политиком, фалсификованом историјом и исфабрикованим црногорским језиком. Само што се не бих сложио да је тај начин одржања на власти – производ болесних халуцинација, како сматра Ђукановић, већ сасвим профаног, хохштаплерског и диктаторског порива који је у његовом случају пуно јачи него што је био код оних које је критиковао 1989. године.

Уз поменуто питање, премијеру Марковићу треба предложити формирање Министарства истине, на чијем челу би требало да буде Обрад Станишић, који се прославио бројним минхаузеновским истинама, попут оне да су „Немањићи пушкама освојили Црну Гору“! Као ова Мишова, такве су у већини режимске „јасно утврђене историјске чињенице“.