Пише: Љубиша Морачанин
Синоћ су на Тргу независности у Подгорици споменик војводи Мирку Петровићу открили градоначелник Миодраг Стијеповић и министар одбране Предраг Бошковић, а споменик је „освештао“ поглавар тзв. Црногорске православне цркве Мираш Дедеић. Каква независност – такви: војвода, градоначелник, министар одбране и (рас)поп. Нашла врећа – закрпу!
Фалио је само потпредсједник САД Мајк Пенс, требали су га сачекати тај један дан – да на једном мјесту буду и давнашњe и скорашњe убицe црногорске дјеце. Наиме, војвода Мирко је крајем јула 1856. године посјекао главе десеторо дјеце у Кучима, а Американци су били коловође НАТО алијансе која је 30. априла 1999. године својим бомбама убила шесторо Мурињана, од којих троје дјеце.
Стварно би била трагедија да је један неписмени градоначелник, који у готово свакој реченици направи граматичку грешку, открио споменик једном Његошу! Не, највећег црногорског генија су већ годинама сакрили под тепих, и боље је тако, да се не прља његово име у у овој општој похари морала, истине и здраве памети.
Говорио је и Предраг Бошковић, министар одбране, стручњак за све области – економију, рад и социјално старање, просвету, рударство, женски рукомет, одбрану, а ево и историју. Млад је, до краја своје политичке каријере, покриће и све друге владине ресоре. Симбол савремене Црне Горе – дилетантизма, удвориштва господару и борбе за личне интересе, каријеризма по сваку цијену.
И на крају, као „шлаг на торту“, Мираш Дедеић, поглавар непризнате цркве која броји пар стотина (не)вјерника, од којих већина каже да не вјерује у Бога или вјерује у нешто али не зна у што – оно чувено „има нешто“!
Споменик Мирку Петровићу је синоним данашње Црне Горе која слави убице своје дјеце и заиста му је мјесто на Тргу независности. Била би штета да централни трг главног града ове америчке колоније краси споменик Његошу, или Марку Миљанову, или Бориславу Пекићу, највећем српском писцу који је рођен у овом граду – да их скрнаве својим лажима и да их „кади“ Мираш Дедеић. Боље нека „конзервирани“ чекају неко боље вријеме које мора доћи.
