Објавио: Јован Маркуш
Највећи број храмова и манастира посвећених Светом Сави у епархијама Српске православне цркве имамо у Митрополији црногорско – приморској, а територијално на Црногорском приморју
Када се направи анализа броја храмова и манастира посвећених Светом Сави по појединим епархијама Српске православне цркве, из актуелног Календара Српске православне патријаршије, долази се до закључка да управо највећи број (12+2 ) имамо у Митрополији црногорско–приморској чије је сједиште на Цетињу.
То су: Манастир Савина (Херцег Нови), Манастир Светог Саве (Савина главица, Грбаљ), храм Светог Саве у Манастиру Градиште (Паштровићи), храм Светог Саве (Његуши), храм Светог Саве (Крајни До, Ћеклићи), храм Светог Саве (Тиват), храм Светог Саве (Клинци, Луштица), храм Светог Саве (Херцег Нови), храм Светог Саве (Морињ), храм Светог Саве (Ђенаши, Паштровићи), храм Светог Саве (Крстац, Паштровићи), храм Светог Саве (Фрутак, Даниловград) и порушени храм Светог Саве у Годињу (Црмница).
До 1944. године, Цетињска богословија је била смјештена у манастирском конаку, у народу названом Биљарда, а богословски параклис св. Саве налазио се у југоисточној кули у Биљарди.
Све ове неспорне чињенице нам говори да је Свети Сава, заједно са Светим Симеоном Мироточивим, уграђен у темеље Старе Црне Горе чије је сједиште управо било у на Цетињу.
Велика је срећа и благослов Божији, што је дух Светог Саве тако дубоко уткан у душу и биће Црне Горе. Никаква зараза, па ни ова дукљанско-монтенегринска није била у стању нити ће бити, да избрише Светог Саву из народне душе.
