Седам година ,,Дом старих“ у Бијелом Пољу помаже старим људима да се не осјете одбаченим и друштвено изолованим. Напротив, неки од корисника су тек у овом дому пронашли своју срећу и започели нова пријатељства и љубавне приче од којих су двије крунисане и вјенчањем
Пише: Даница Кораћ
Старачки домови познати су из времена старе Грчке гдје су се звали геронтохомије. Настајали су у исто вријеме кад и прве болнице. У средњем вијеку развијају се широм Европе и најчешће се зову хоспитуми – установе које су нешто између хотела за намјернике и уточишта за немоћне и старе особе без породице.
Основни циљ и задатак сваке установе овог типа је помоћ старијим лицима у виду сталног смјештаја, његе, исхране и медицинске заштите. Домови су незамјењиве установе за збрињавање старих особа које више нису у могућности да брину о најосновнијим животним потребама, а немају помоћ својих сродника.
Амерички политички активиста, Бети Фридан, рекла је да ,,старење не значи изгубљену младост, него нове прилике и снагу“. Управо је ова реченица мото Дома старих у Бијелом Пољу, који је за седам година свог рада успио да збрине 577 корисника и пружи им нову прилику и снагу да наставе живот.
Дом старих у Бијелом Пољу почео је са радом 1. децембра 2010. године. Површина објекта је 6.171,36 м2 са 230 лежајева гдје тренутно борави 168 корисника. Налази се поред Опште болнице што представља позитивну околност ако се узме у обзир стална потреба старих особа за медицинском заштитом.
Одлазак у старачки дом, као и свака велика промјена, захтијева пуно размишљања, ,,вагања“ предности и недостатака и представља за већину старих особа емоционални стрес. Међутим, запослени Дома старих у Бијелом Пољу, на челу са директором Дејаном Павићевићем, дају све од себе да се корисници осјећају као код куће, пружајући им пажњу и љубав, а уз разне активности (друштвене игре, излети, прославе празника и рођендана, посјете културним манифестацијама, итд.) помажу им да се не осјете одбаченим и друштвено изолованим.
Напротив, неки од корисника су тек у овом дому пронашли своју срећу и започели нова пријатељства и љубавне приче. За седам година рада, захваљујући брижном особљу, двије љубави крунисане су вјенчањем.
Ова установа у потпуности је посвећена социјалној заштити својих корисника али и других група и особа којима је помоћ неопходна. ,,Дом старих у Бијелом Пољу донира храну Дневном центру Тиса и Малој групној кући. Поред ове врсте помоћи, Дневном центру обезбјеђујемо и гријање. У оквиру пројекта Квалификована радна снага за бољу будућност, ангажовано је 20 геронтодомаћица које су пружале помоћ за 34 геронтодомаћинства на подручју општине Бијело Поље“, наводи Павићевић и додаје да су двије геронтодомаћице ангажоване да помажу породици Зејак за коју је хуманитарну акцију покренуо магазин ,,Седмица“ у септембру, ове године (http://www.sedmica.me/bjelopoljci-budimo-ljudi/).
Павићевић који годинама успјешно врши одговорну функцију руководиоца, задовољан је и поносан на све до сад урађено, а за скорију будућност најављује оснивање одјељења за дементне особе с обзиром на повећану заинтересованост за смјештај дементних корисника.
Ако се степен цивилизације једног друштва огледа у бризи о старим особама онда нам Дом старих из Бијелог Поља даје наду да ћемо једног дана и ми бити развијено цивилизовано друштво.
Срећан рођендан!
