У ИНТЕРВЈУУ ЗА "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ"

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Огријешио сам се о Милошевића! Јованки сам служио опело! Успио сам да и Тита окадим!

5239

На сахрани брата Слободана Милошевића, Борислава, коме сте служили опело у Љеворечким Тузима, казали сте да сте се о Слободана огријешили.

-Мене је Слободан звао из Хага да му свједочим. Нијесам отишао. Тако ми је тада у Цркви савјетовано. Погријешио сам што нијесам отишао, мада ми је срце говорило да треба да одем. Вријеме показује и тек ће показати да се он, на свој начин, искрено борио за српски народ.

Е, друго је питање да је пристао на понуде и учинио уступке, ко зна како би било.

Али, његово име ће у књизи вјечних бити уписано неизбрисивим словима!

Њему су судили они којима је требало да се суди. Нису му пресудили, невин се преселио у Царство небеско. Божји суд на крају све решава. У имену Божијем је и суд и правда.

До сада је остало непознато да сте се својевремено упутили до, од свих изоловане, Јованке Броз, у њен, како је сматрала – казамат?

-Јованка заиста јесте била у некој врсти казамата. Посјетио сам је у таквим околностима, на њену молбу. Позив ми је пренио наш заједнички пријатељ Милан Шарац. Било је то годину, можда и мање, прије њене смрти. Дуго смо разговарали, о свему. Причала ми је како је отишла у партизане, као и многе дјевојке из Лике, бјежећи од усташа.

Испричала ми је да су коријени њене породице Будисављевић из Метохије, да је породица у Лици имала 17 свештеника. Јованка је, ипак, била и остала достојанствена, честита и непоткупљива. Сви су јој се клањали док је била жена једног од најмоћнијих људи свијета. А кад то више није била, не само да су је заборавили, већ су све чинили да је понизе, наруже, за све осуде, на крају и изолују.

Накнадно сте јој служили помен.

-Жао ми је, кад је била сахрана, био сам на путу, а дошао бих да је испратим. Служио сам после помен Јованки, то је истина. Зашто се чудите? Па, Јованка је била крштена, и, не само по томе, него и као страдалник, заслужила је помен.

Мирис тамјана… Није могуће да није допро и до Титовог почивалишта?

-Ма, ја сам мало кандило и према њему „бацио“. Велим, толико је гријеха и зла на себе натоварио, па да га мало окадим.

Ваш говор на опелу премијеру Ђинђићу, још звони и тумачи се на разне начине.

-Сваку своју ријеч из тог говора и данас бих потписао. Али, наопака и фалсификована тумачења – оспораваћу. Кад сам рекао: „Ко се ножа лати, од ножа ће и да страда!“, то је било упућено Зорановим убицама. Гледајте, после тог мог говора, један мој сабрат ми каже: „Па, ти човјече, од њега направи свеца!“

Шта сте сабрату одговорили?

-Одговорио сам: „Казивао сам оно што јесте и како су ми срце и ум налагали.“ Трагично сам доживио убиство Зорана Ђинђића.

Недавно сте у затвору у Спужу посјетили Бранку Милић, оптужену за „државни удар“ у Црној Гори.

-Посјетио сам сиротицу која је осам мјесеци у самици, без прозора. А неки црногорски медији: „Ево га, помаже државни удар!“ Брже-боље заборавили да сам на позив министра унутрашњих послова, у изборној ноћи, изашао пред народ да смирим страсти. Е, после су смислили тај покушај државног удара. Па, удри по свима који нијесу на линији тог њиговог игроказа…

Ова Црна Гора, у којој је у самици једна жена, ни крива ни дужна, самује осам мјесеци, рођена је из Брозовог Јајца. Ово је авнојевска филџан држава. Она коју историја памти, била је то Зетска бановина, од Митровице, Србице, Ораовца – на истоку, до Фоче на сјеверу, Дубровника и дубровачког залеђа – на западу. Дакле, Црна Гора од Митровице до Пељешца.