трагом трача

„Косовку дјевојку“ више цијени Швајцарска него Србија!

7691

Чувени српски сликар Урош Предић насликао је „Косовку дјевојку“ 1919. године. Те године Швајцарска је прослављала значајну годишњицу своје неутралности. Музеј у Цириху тражио је ту Предићеву слику као први сликани мотив ратне болничарке у свјетској умјетности.

Ето колико Швајцарска цијени „Косовку дјевојку“? А Србија? Србија је држи у подруму, далеко од очију јавности!

Дјело Уроша Предића чува се у депоу Музеја града Београда и љубитељи уметности могу да га виде само у књигама историје умјетности или на фотографијама, али не и уживо.

Јелена Медајовић

Нова директорка ове установе Јелена Медаковић каже да за њено излагање нема услова:

– Музеј од 1906. година нема своју сталну поставку, што би се очекивало од установе која има 170.000 артефаката, који су фактички културна добра. Ми имамо 13 локација на којима излажемо поједине легате или делове збирки. Сама слика Уроша Предића у културној свести српског народа је национална и иконографска. Што је Французима „Мона Лиза“, Србима је „Косовка Девојка“. Она нема адекватно место за излагање. Очекујемо да ћемо у наредне три године моћи да је изложимо у новим просторијама у Ресавској улици.

„Косовка Девојка“ је депо напустила пре две године и виђена је у Београду на изложби у Галерији САНУ. Ово иконичко дело настало је 1919. године по наруџбини Кола српских сестара. Као предложак за слику инспирисану чувеном народном епском песмом, Предићу је послужило истоимено дело хрватског сликара француског порекла Фреда Кикереца (1845-1893).

Урош Предић рођен је у Орловату 7. децембра 1857. као најмлађи син свештеника Петра Предића и Марије, рођене Илијевић из Црепаје. Као врло даровит, добио је стипендију Матице српске и 1876. године отишао на бечку сликарску академију. Осим портрета, насликао је више иконостаса, због којих се оцењује да је последњи значајан српски иконописац.

Михајло Пупин откупио је 1889. године на изложби у Паризу његове слике „Херцеговачки бегунци“ и „Сироче на мајчином гробу“ и поклонио их Народном музеју у Београду, где се и данас налазе.