Конопља је биљка коју је Бог створио како би човјеку служила за СВЕ – као храна, лијек, мирис, енергент, градивни и одјевни материјал, сточна храна, за разне индустријске производе и, наравно, за уживање као цигара.
ПИШЕ: Ивона Живковић
И данас би глад у свијету била потпуно искоријењена када би се гајење конопље могло обављати слободно. Њено сјеме садржи један од највећих извора протеина у природи. Она посједује масне киселине које потпуно чисте тијело од холестерола. Ове масне киселине не налазе се више нигдје у природи.
Узгајање конопље као и њена прерада некада је био један од најуноснијих послова широм свијета, посебно у САД. Она је називана „усјев од милијарду долара“. То је било вријеме када је продаја конопље од једне жетве могла да заради преко милијарду долара.
Новинар и публициста, Даг Јурчи, који је сакупио многе од ових занимљивих података о конопљи тврди и да је рат 1812. вођен због конопље, јер је Наполеон желио да пресјече извоз конопље из Русије у Енглеску. Зашто је Енглезима била толико потребна конопља? Прије свега, због потреба морнарице. Четири хиљаде година 90 одсто свих бродских везива и једара прављено је од канабиса, а Енглеска без бродова била би за Наполеона лак плијен.
Прва Библија, географске мапе, поморске карте, заставе, први нацрт америчке Декларације о независности и амерички устав били су на папиру или платну од конопље. Пуних 150 година Британска енциклопедија се штампала на папиру од конопље. Заправо све школске књиге до 1880. биле су штампане на папиру од ове биљке.
Скоро 80 одсто одјевног текстила, одјеће, платна, завјеса, креветских постељина било је направљено од конопље све док 1820. није представљен памук „као бољи“. Оригинални џинс који је правио Леви Штраус био је од конопље и то је била практично неподерива одјећа коју су носили амерички гоничи стоке.
Слике Рембранта, Томаса Геинсбороуа, Ван Гога као и многих других сликара биле су рађене најчешће на платну од канабиса.
Године 1916. америчка влада је израчунала да ће до 1940. сав папир моћи да се прави од конопље и да више неће бити потребно да се сјече дрвеће. Иста владина студија је показала да се од једног јутра засијаног конопљом добије сировине за папир колико од 4,1 јутра засијаног дрветом.
Ако би сви пластични производи умјесто од нафтних деривата били прављени цијеђењем уља из конопље, природно би се разграђивали. Требало би их само након употребе смрвити. Пластика од нафтних деривата се не разграђује. Данашња пластика од нафте зато тешко загађује околину, али екологија се очигледно не уклапа у бизнис нафтне олигархије.
Први модел аутомобила Хенрија Форда, „Модел-Т“, направљен је да иде на гориво од конопље и имао је панеле од конопљине пластике који су издржавали удар 10 пута јачи него челик. Мерцедес-Бенз Ц класе има преко 30 дјелова који се и данас израђују од конопље.
Преко пет стотина био-разградивих производа се могло правити од конопље, укључујући и њено коришћење као погонског горива, умјесто отровне нафте. Само узгајање конопље је могло отворити милионе нових радних мјеста, не само у САД већ и у многим другим државама свијета. Али…
КОНОПЉА ДОБИЈА НЕПРИЈАТЕЉЕ
Вилијам Херст, познат из филма као Грађанин Кејн, посједовао је бројне пилане и огромну земљу на којој је узгајано дрво за производњу папира. Херстова компанија је била највећи снабдјевач свих фабрика папира у САД. Поред тога био је власник неколико најутицајнијих новина. Херст је тако био у позицији да остане без уносног бизниса, у коме је још његов отац почео да зарађује стотине милиона долара, уколико би се умјесто дрвета као главна сировина у изради папира нашла исплативија и мање штетна конопља.
И његов пословни партнер и пријатељ Ламонт Дипон имао је сличан проблем пошто је већ ушао у огромне инвестиције у пословима око прераде нафте. Корпорација Дипонових је 1937. патентирала процес добијања синтетичких материјала од нафте и угља. Ту су били пластика, целофан, целулоид, метанол, најлон, рајон, тефлон…
Уколико би влада САД прихватила превасходно конопљу у индустријском коришћењу (пошто је била природна и није уопште загађивала средину за разлику од петрохемијске индустрије) обје породице би изгубиле милијарду долара од инвестиција плус уносан бизнис.
Скован је паклени план: конопља се мора зауставити!
МЕДИЈСКЕ И „НАУЧНЕ“ ЛАЖИ – ОРУЖИЈЕ КОРПОРАТИВНОГ БИЗНИСА
Тако је Херст током 1934. до 1937. наручио од својих уредника више прикладних текстова о опасној биљци – марихуани.
Читаоци су затим упознавани са погубним утицајем марихуане на људску психу. Она је била узрок многих неразјашњених саобраћајних несрећа, убистава и самоубистава, и узрок неморала многих младих жена. Ова медијска кампања трајала је три године.
Да је марихуана у ствари конопља то још нико није повезивао. Али страх од оног што се зове марихуана је већ био присутан.
Протективни закон о опорезивању узгајивача марихуане, односно конопље донијет је 14. априла 1937. Све је спроведено преко провјерених Дипонових политичара и то тако што је Одлука о забрани прво донијета у Буџетском одбору у Представничком дому, а тај обор има специфичну моћ да оно што предложи не мора да буде расправљано у другим одборима.
И закон о опорезивању узгајивача конопље је прошао. Био је то велики добитак за приватни корпоративни бизнис и огроман губитак за амерички народ и државу.
Када је увоз 1942. због Другог свјетског рата потпуно стао, америчка влада је тражила укидање закона. И не само то. Кренула је жестока кампања министарства за пољопривреду које је тражило од америчких фармера да што више сију конопљу. Изграђена је и 71 фарма за њену обраду.
Чим је рат завршен, позиција конопље је играма у Парламенту, преко корумпираних политичара у „надемократскијој држави на свету“ , поново враћена тамо где је одговарало моћној нафтној олигархији, која је из рата изашла још богатија. Конопља је поново постала марихуана – демонско сјеме и поново је тражен закон о њеном опорезивању.
