СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

КЊИГЕ СТРИЈЕЉАНИХ: Тито плански убио 35 000 људи у Србији!

14607

Колико Срби имају разлога да обиљежавају годишњицу Титове смрти, најбоље показују резултати рада Државне комисије за тајне гробнице, коју је формирала Влада Србије. Највеће откриће те комисије јесу књиге стријељаних. То каже историчар др Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју.

Пише: Љубиша Морачанин

Укоричене књиге стријељаних постојале су за сваки округ

Књиге стријељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стријељани без судске пресуде, само по налогу Озне. Из њих се види да су стријељања била организована и масована, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигдје у Европи.

– Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене „на реч“ или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом – каже др Цветковић. – Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи Озне.

др Срђан Цветковић

На основу њих, урађен је детаљан попис жртава. Пописано је око 35.000 људи убијених без суђења, још 2.000-3.000 убијено их је по судским пресудама, што документују уписници војних судова, и око 24.000 људи ликвидирано је или је умрло у логорима. У бази Државне комисије укупно се налази 59.912 имена.

Како се види из књиге стријељаних за подручје Ниша, Лесковца, Пирота…, подаци жртвама уписани су по колонама: име и презиме, занимање, одакле је жртва, којој организацији и установи припада, када је и гдје ухапшена, када је и гдје кажњена и ко је донио одлуку о казни. У последњој рубрици свуда стоји Озна.

Ископовавање масовне гробнице на Опленцу

Међу стријељанима има земљорадника, учитеља, адвоката, свештеника… У рубрици којој су организацији припадали наводи се: ДМ (покрет Драже Михаиловића), СДС (Српска државна стража), добровољац Љотић (покрет „Збор“), четник, полиција, пољска стража, градска стража, али и уопштене оптужбе – „везе с Немцима“, „комесар села“, „радила у немачкој болници“, „народни непријатељ“…

Ликвидација је било, каже, и у Мађарској, Пољској, Бугарској, Румунији, али ни издалека толико, нити су вођене такве евиденције. У Румунији се број убијених мери стотинама, у Мађарској и Пољској хиљадама, у Бугарској је ријеч о десетак хиљада људи, а само у Србији бројка премашује 35.000!

Књигу стријељаних за нишки, лесковачки, пиротски и врањски крај можете наћи на линку http://online.fliphtml5.com/qslu/gcte/, а списак жртава и масовних гробница на сајту Министарства правде Србије:               http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/articles/pocetna/