Истраживачки пројекат Универзитетског колеџа у Лондону

Како да призовете срећу?

533

Срећан стицај околности понекад нам заиста може промијенити живот, али, зашто се такве случајности неким људима чешће дешавају него осталима? Или је можда боље питање можемо ли некако да „призовемо“ срећан расплет догађаја у своју корист?

Пише: Данина Николић

Изгледа да је тајна среће у томе да будемо отворени према могућностима које живот носи, и да просто будемо спремни да понекад препустимо ствари судбини.
Срећан стицај околности понекад нам заиста може промијенити живот, али, зашто се такве случајности неким људима чешће дешавају него осталима? Или је можда боље питање можемо ли некако да „призовемо“ срећан расплет догађаја у своју корист?

Истраживачки пројекат Универзитетског колеџа у Лондону бавио се управо питањем постоји ли начин да утичемо на развој догађаја тако да нам буде потаман, или бар, можемо ли научити да препознамо ситуације у којима нам је судбина наклоњена тако да можемо да их искористимо на прави начин, пише „Дејли мејл“.

Научници су се током пројекта под називом ,,Серена“ бавили људским судбинама. Од особа које су узеле учешћа у овом истраживању очекивало се да своје животне приче објаве на сајту, а затим су их истраживачи анализирали не би ли утврдили постоје ли одређени обрасци у животним искуствима учесника у истраживању.

Анализирана животна искуства крећу се у распону од жене која је упознала љубав свог живота након што је ушла у погрешан воз, до бакице која је у 91. години испунила свој животни сан и провозала се на „опаком“ мотору пошто је у кафићу проћаскала са љубазним младићем за којег се испоставило да је поносни власник „харлија“.

Шта је заједничко овим животним причама?

„Покушавајући да уочимо образац, закључили смо да ‘случајан стицај срећних околности’ није баш тако случајан“, каже др Стефан Макри, који је члан истраживачког тима. „Иако нико од људи које смо интервјуисали током истраживања није ‘креирао’ срећне околности, њихове приче имају два заједничка чиниоца: прво, сви они су у правом тренутку схватили каква им се прилика пружа, и, друго – ступили су у акцију.“

„Рецимо, када је ријеч о особи која је шетајући се улицом налетјела на старог познаника којег није видјела годинама, а онда јој је тај познаник понудио супер посао, имате неколико фактора које не смијете да занемарите. Прво, треба да примијетите и препознате особу коју нисте видјели годинама, затим, треба да јој се јавите и попричате, чак и ако журите, и, на крају, треба да будете отвореног ума и испратите све што може да слиједи из тог кратког разговора“, каже др Макри.

Укратко, „срећан стицај околности“, наравно, укључује, како му и име каже, фактор среће, који је ван наше контроле, али да ли ћемо га искористити на прави начин зависи од наших поступака у том тренутку.

Психолог Ричард Вајсман се слаже са оваквим тумачењем. Он се годинама бавио проучавањем „срећних стицаја околности“, а своја истраживања сабрао је у књизи „Фактор среће“. Примарно питање којим се бавио било је како се неки људи чешће од других налазе „у правом тренутку на правом месту“.

После вишегодишње анализе бројних случајева, закључио је да ти људи нису просто „срећнији“, већ само вјештији у примјећивању добре прилике на коју онда умију да одреагују на прави начин. Током година је спроводио и различите експерименте, рецимо, замолио би добровољце да преброје колико слика има у новинама које би им подијелио. Негде око половине у сваки примерак новина убацио би малу цедуљицу на којој је писало „престаните да бројите, у овом примерку су 43 фотографије“.

„Свима је цедуљица била на истом мјесту, али они који ‘имају среће’ су је угледали и могли да престану да обављају тај досадни задатак, док су је ‘баксузи’ превидели и наставили да се гњаве бројећи“, каже Вајсман.

„Особе које не рачунају на фактор среће генерално су под већом тензијом од оних који животу приступају опуштеније, рачунајући на то да ће им судбина понекад бити наклоњена. Због те анксиозности, ‘баксузима’ промичу добре прилике које им се указују.“

Да ли можемо нешто да урадимо? Наравно, ако је вјеровати Вајсману.
Потребно је да будемо отворени, да се дружимо са људима, што више пријатеља и познаника имамо, већа је шанса да чујемо ствари које нам могу бити важне и интересантне.

Осим тога, важно је да стално будемо спремни да мијењамо планове и навике, од оних свакодневних до оних великих, животних. Људи који „немају среће“ најчешће су они који се рутине придржавају као пијан плота.

Немојте се плашити да бисте могли да погријешите, људски је гријешити. „Срећан стицај околности“ смијеши се особама које кроз живот корачају не плашећи се да пробају нешто ново, без бојазни да ће то нешто „кренути наопако“.