Поглед с Истока

ЧЕТИРИ МУСКЕТАРА: Терористи или руски агенти!

7206

Вучићев рукопис препознатљив је у цијелој овој афери око забране уласка четворици српских интелектуалаца у Црну Гору; најприје је био шокиран, па је запријетио контра-мјерама уколико од Ђукановића не добије рационално објашњење. Пошто је прошло десетак дана, а Вучић се више не оглашава тим поводом, вјероватно му је Ђукановић понудио доказе да су то терористи или агенти руске тајне службе. Шта би друго могло да буде, не постоји друго рационално објашњење! Или, ипак, постоји…

 Пише: Донко Ракочевић

Три мускетара је најпознатије дјело Александра Диме оца. Говори о авантури тројице краљевих мускетара: Арамиса, Портоса и Атоса и новајлије Д’Артањана, младог Гаскоњца. Дакле, била су, ипак, четворица. Дима описује  авантуре ових мускетара у периоду од 1625. до 1628. године, умијешаних у интриге краља Луја XIII.

На њих ме ових дана подсјетише четворица српских интелектуалаца из Београда, којима  је забрањен улазак у Црну Гору: Матија Бећковић, Дејан Мировић, Александар Раковић и Чедомир Антић. Они су, свјесно или несвјесно, умијешани у интриге највећег мајстора сплетки у историји српског народа, Александра Вучића. Жао ми је што то морам да кажем, јер изузетно цијеним дјело све четворице, али истини се мора погледати у очи, ако мислимо да покушамо спасити што се спасити може, када је у питању српски народ у Црној Гори.

Да вас подсјетим, прије мјесец и нешто дана, лидери црногорских Срба били су у посјети Вучићу који им, сигурно, није подијелио само паре, већ и сугестије како да решавају српско питање у Црној Гори, Како смо видјели из изјава Вучићевог гласноговорника, Ивице Дачића, србијански режим као једино решење за црногорске Србе види – улазак њихових представника у Милову владу. Видјели смо сличан сценарио и на Косову, по Вучићевом налогу представници српских партија ушли су у Харадинајеву владу, и наравно да од тога нема никакве користи, напротив, сем за њих лично.

Вучићев рукопис препознатљив је у цијелој овој афери око забране уласка четворици српских интелектуалаца у Црну Гору; најприје је био шокиран (тај израз је употријебио на конференцији за штампу), па је запријетио контра-мјерама уколико од Ђукановића не добије рационално објашњење. Пошто је прошло десетак дана, а Вучић се више не оглашава тим поводом, вјероватно му је Ђукановић понудио доказе да су Бећковић, Антић, Раковић и Мировић – терористи или агенти руске тајне службе. Шта би друго могло да буде, не постоји друго рационално објашњење!

На косовски сценарио (мислим на Вучићеве „драме“ око Косова које ће резултирати уласком Косова у УН), личи и сва ова халабука која се подигла око будванске прославе 100 године ослобођења Боке и уједињења са Србијом, као и цијела антисрпска кампања у Црној Гори, нагло подгријана последњих мјесеци изјавама Мила Ђукановића. Као што у случају Косова жели да испрепада српски народ, да би на крају био задовољан мрвицама – аутономијом за сјеверне општине Косова или њиховим присаједињењем Србији, уз међународну заштиту за најзначајније енклаве и манастире; тако и у случају Црне Горе покушава да изазове што негативније реакције према припадницима српске националне заједнице, како би им на крају као једино могуће решење наметнуо улазак њихових представника у црногорску владу.

Као што су некад црногорски и српски народ били два ока у глави, тако да су данас то Ђукановић и Вучић, јер служе истим господарима и тајкунима, Американцима и Арапаима, и локалним хохштаплерима попут Цанета Суботића који их је и спојио, те само наивна руља, било црногорска или српска, може вјеровати да се све ово дешава мимо њиховог међусобног договора.

Ријетки српски интелектуалци у Црној Гори, који годинама помно прате политичке процесе, и који су изнад свега поштени и желе само добро српском народу, скужили су то и без мог текста. Тако најбољи српски писац у Црној Гори, Никола Маловић из Боке, кога сам јавно предлагао да буде главни говорник на прослави у Будви, у данашњој колумни у београдском „Недељнику“ пише: „Нико ме не може убиједити, у мјесецу када Црна Гора и Бока Которска славе 100 година од уједињења са Србијом, да не постоји договор између Београда и Подгорице о академским презименима којима ће да буде забрањен улазак: академику Бећковићу, др Раковићу, др Мировићу, и др Антићу!“

Дијелим Маловићево мишљење, али не могу да подијелим његов песимизам: „Нисам склон да поставим питање шта би Срби у Црној Гори могли да ураде да би спријечили свој пројектовани крај, и у Боки Которској да спријече своју ултиму уру. Унутар овако однарођене демократије, плашим се, нема одговора. Истина, преостало је нешто мало Срба у парламентима Србије и Црне Горе. Но, што они могу да ураде ако нису заклети Леониде и сви одреда Спартанци?“

Не могу посланици ништа, јер ће завршити у Миловој влади после наредних избора, али може српски народ у Црној Гори на челу са својом Црквом која га је и спашавала кроз све ове вјекове. Управо нашу Цркву није успио да купи Александар Вучић, једино је она остала имуна на његове прљаве паре, па је, у бијесу, то и јавно признао негдје прошле године, када је рекао нешто у стилу: „Ја им дао огромне паре из буџета за манастире и цркве на Косову, а они мени овако…“

Имамо Србе и у хрватској влади, па се за тамошње Србе и имовину прогнаних не чини ништа; о Србима у Харадинајевој влади излишно је и говорити, тако да ништа добра српски народ не би добио ни од пројектованог уласка српских представника у црногорску владу.

Вучић је за годину дана успио да препарира мишљење значајног дијела јавности о решењу косовског питања; не сумњам да ће преко својих плаћеника у Црној Гори покушати да и овдје направи сличан подухват. Зато, Срби, у памет се добро, и не насиједајте на вучићевске „форе и фазоне“ својих партијских лидера.