знаменити хришћани

Молитва Слободана Томовића

2445
Слободан Томовић са својом супругом Вукосавом
 
Ко би рекао да је у комунистичкој Црној Гори могао да се развије један такав хришћански дух – Слободан Томовић (1929-2016), професор Унивезитета, министар вјера, један од најбољих познавалаца Његошевог дјела, али и аутор изузетних књига о хришћанству, међу којима бих издвојио „Исус Христос – моја истина!“
 
 Одбио је трајно предлоге за кандидатуру у Црногорску академију наука и умјетности. Није прихватио приступницу загребачког ПЕН клуба и др. Осујетио је сваки покушај да ма чиме буде повлашћен, награђен, одликован и сл.
 
 Колико му је била страна гордост и надменост, и сам сам се увјерио када сам као 18-годишњи сарадник „Омладинског покрета“ отишао у његов кабинет да направим интервју на тему његове књиге о Марку Миљанову… Таквог господства, љубазности и срдачности, ја никад више нисам срео, а срео сам много људи високог образовања. Отпратио ме чак до испред зграде факултета, као да сам му друг а не клинац који је тек учио прве лекције из новинарства.
 
 Међу великим умовима у свијету ријетко налазимо којег безбожника. Филозофи атеистичког начина мишљења остали су на маргини свјетске културе. Али, ни тада, ни данас у Црној Гори људима испраног мозга, поготову овима из одлазећег режима, који све везано за вјеру и Цркву сматрају ретроградним, још увијек није позната та чињеница. Зато је појава такве личности као што је Слободан Томовић заиста било чудо за безбожничку Црну Гору.
 
 У априлу 1996, објавио сам у ревији Исток његову молитву, из које ћете најбоље видјети каква је то била хришћанска величина:
 
 
 ГОСПОДЕ, 
 
 Створитељу свега што јесте, што је било и што ће бити, што је стварно и што је могуће, учини да страхујем од неискрености сваке моје ријечи или притворства намјере и помисли у мојему уму.
 
Творче свемира и његових закона, живог свијета и његових правила, Ти који свеприсутношћу управљаш нашим судбинама, познајеш наша хтјења, мисли и осјећаје, допусти ми да слободно, из средишта својих душевних снага, молитвено искажем поштовање према дјелу Твјему, дивљење према могућности да оно буде радост, због чињенице да га могу појмити. Учини да се могу поносити законом правичности на којему се општи поредак држи.
 
 Молим се Теби Господе, у чијем безграничном духу нађу одјека сва наша очекивања, у својој беспримерној доброти, очисти ми савјест од свега што у досадашњем животу и дјелу, ријечи, намјери и осјећању учиних погрешно или противно Твојему Закону.
 
 Опрости ми гријехе које направих избором или под принудом, из нехата или хотимично, свјесно или из незнања. Господе, нека мјера Твојега опроштаја буде сразмјерна мојем кајању при помисли личне недостојности и душевном болу који осјећам размишљајући о сопственим кривицама. Опрости ми сваку несмотреност која у мени изазива мучан стид, па и оне грехове којих би се радо постидио кад би до њих моје сјећање могло допријети.
 
 Оче наш беспочетни, бемртни Створитељу видљивог и невидљивог свијета, молим се Теби у радости којој нема краја, учини да увијек могу зауставити страсти освете, мржње, гњева и злурадости према свим људима, рачунајући ту и непријатеље своје. Дај ми вјеру такве јачине да на увреду и неправду мени учињену, могу увијек узвратити љубављу и великодушношћу.
 
 Господе, учини да свагда могу умаћи искушењу гордости и надмености, али не по цијену срамоте и властитог понижења. Помози ми да да избегнем сваки порок, дајући ми снагу да се не осрамотим каквом учињеном неправдом, у лику имена Твојега.
 
 Милостиви Оче наш, отклони свако зло, сваку стрепњу и могућу непријатност код оних који су ми драги. Заштити их од безнађа и учини да у кругу хришћанских врлина потраже спасење и уточиште. Милпшћу својом окријепи душе мојих предака, одреди им прикладније мјесто у Твојој свјетлости.
 
 Оче мој небески, надахни моју мисао у границама човјеку дозвољеним, уважи жељу једног недостојног да својим целокупним радом слиједи морални закон који си Ти преко Сина посвједочио, и силаском Светог Духа на људе потврдио. Учини да моји духовни напори добију правичну оцјену, само нека то буде Твоја воља.
 
Хвала ти Господе за благодет минулог дана, подари ми здравље, расудност и радост у дану који долази, у име Оца, Сина и Светог Духа, Амин.

 

СЛОБОДАН ТОМОВИЋ О СВОЈИМ ПРЕЦИМА

Ђед Периша Радоњин Томовић је био пензионисани официр старе црногорске војске. Ратник је из 1876. год. у Херцеговини. Као седамнаестогодишњак истакао се у боју на Вучијем Долу и због тога је примљен у официрску школу.У ратовима од 1912.год. до 1916.год. командовао је четом Планиничара и Матешеваца.

Периша Томовић (ђед Слободана Томовића, фицир црногорске народна војске.

Моја баба Пућа, рођена Боричић, била је изузетно драга особа.Звали су је „бабица” вјероватно због њене топле нарави. Напамет је знала велики број епских и лирских народних пјесама. У дјетињству ми је пјевала или рецитовала те занимљиве пјесме. Прва знања о династијама српских и црногорских књажева од ње сам стекао. Веома је била наративна, за разлику од ћутљивог ђеда.

Велимир Томовић (отац Слободанов), професор књижевност и историје

Мој отац Велимир био је професор књижевности и историје. Припадао је генерацији првих интелектуалаца који су прије светског рата завршили студије у Београду. Сарађивао је на историјским текстовима у никшићкој „Слободној мисли”. Написао је и једну драму „Коса Ивковића”.

Олга Вуковић (мајка Слободанова), свршени матурант беранске гимназије

Моја мајка, Олга Вуковић, потиче из војводске породице легендарног Миљана Вукова Вешовића. Ћерка је окружног начелника Берана, Мила Вуковића, унука команданта беранске бригаде Маријана Вуковића и праунука Милована Вуковића, старијег брата војводе Миљана. Олга је имала два брата официра краљевске војске: Тодора и Марка и млађу сестру Милицу.

Олгин отац а мој ђед Мило (Милан) Вуковић завршио је Правни факултет у Цариграду. Оженио се Аном (Атеном) Гркињом, из угледне трговачке породице која је живјела у Битољу и Солуну. Писао је пјесме и драме. Писао је углавном у стилу национал-патриотског заноса тога времена о чему говоре наслови књига: „Васојева крила”, „Комска вила” итд. Ђед Мило је аутор познатих стихова који су стајали на славолуку у Беранама 1925.г. у част посјете краља Александра Карађорђевића Црној Гори. Стихови гласе: „Родна груда земље славне, колијевка Вожда ђеде, столећима чекала те, Краљу славе и побједе!“

БИОГРАФИЈА СЛОБОДАНА ТОМОВИЋА

Рођен је у Матешеву, код Колашина 1929. године. Основну школу учио је у Матешеву. Гимназију у Колашину,Беранама и Никшићу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, група Чиста филозофија. Студирао је и богословију. Докторску дисертацију одбранио је на Београдском универзитету темом „Његошева филозофија“ 1973. године.

Више пута прекидао је редовно школовање због ратних прилика и послијератног хапшења. Послије Другог светског рата хапшен је више пута и осуђиван од стране војних, редовних и дисциплинских судова на одговарајуће временске казне, односно искључење са универзитета. Кажњаван је због својих антикомунистичких схватања и залагања за вишепартијску парламентарну демократију.

Радни вијек започео је као професор филозофске групе предмета у пећкој Гимназији 1957. године, а наставио у Смедеревској Паланци, Беранама и Подгорици. У звање редовног професора универзитета изабран је 1979. године.

Никада није припадао Комунистичкој партији, односно Савезу комуниста Југославије. Послије увођења вишепартијског система није суdjеловао у политичком животу странака, али је као нестраначка личност био министар вјера.

ДЈЕЛА СЛОБОДАНА ТОМОВИЋА:

Књиге са оригиналним филозофско-природно-научним хипотезама

1. Сами смо у свемиру; Београд, Партизанска књига 1980.

2. Бог је створио живот; Никшић, Унирекс 1993.

3. Филозофија времена; Цетиње, Обод 1997.

Књиге есејистичко-литерарног карактера

1. Јунак апсурда; Титоград, Побједа 1980.

2. Кафка – визионар свјетског поретка; Подгорица, Културно-просветна заједница 1999.

3. Ликови антихриста у литератури Достојевског; Андријевица, Ступови 1997.

4. Могућа стварност; Титоград, Побједа 1987.

Књиге филозофско-богословског карактера

1. Христос моја истина; Подгорица, Октоих 1998.

2. Филозофија откровења; Подгорица, Побједа 1996.

3. О бесмртности душе; Подгорица, Октоих 2003.

4. Филозофско-богословски списи; Подгорица, ЦИД 2001.

Књиге филозофско-историјског карактера

1. Крај историје; Подгорица, Октоих 1999.

2. Нови Адам; Подгорица, Октоих 2005.

Књиге филозофско-етичког карактера

1. Право и правда; Подгорица, Културно-просветна заједница 2000.

2. Есеј о чојству; Титоград, Побједа 1978.

3. Морална традиција Црногораца; Подгорица, ЦИД 2005.

Књиге теоријско-сазнајног карактера

1. Основи теорије сазнања и логике; Никшић, Унирекс 1982.

2. Истина о истини; Подгорица, Октоих 2000.

3. Имануел Кант; Подгорица, Побједа 1997.

4. Моји одговори на хиљаду филозофских питања; Подгорица, ЦИД 2009

Посебна издања

1. Слово у времену; Подгорица, Октоих 1996.

2. Каузално порекло супротних права у природи; Београд, Просвета 1954.

3. Кроз свијет идеја; Андријевица, Комови 2005. (2417 личних импресија)

4. Моја филозофија; Подгорица, Октоих 2006.

Књиге монографског карактера

1. Војвода Миљан Вуков; Андријевица, Ступови 1999.

2. Војвода Гавро Вуковић; Андријевица, Ступови 1998.

3. Војвода Марко Миљанов; Андријевица, Ступови 1999.

Књиге на тему његошологије

1. Интегрални коментар Луче микрокозма; Цетиње, Обод 1981.

2. Интегрални коментар Шћепана Малог; Београд, Култура 1990.

3. Интегрални коментар Горског вијенца; Никшић, Унирекс 1985.

4. Његошева Луча; Титоград, Графички завод 1971. (студија)

5. Његошева филозофија природе; Цетиње, Обод 1975.

6. Вјечна зубља Његошева; Београд, Слово љубве 1973.

7. Интегрални филозофско-богословски појмовник Његошевог дјела;Побједа, Подгорица 1995.

Драме

Сатана против Бога, Велика револуција, Пилатов повратак, Свети Јован Крститељ, Судије, Претходница Уљанова, Мит о великом брату, Јосифова браћа,Празнина, Траума, Шћепан I, Сизиф, Сократ и мајстор, Нерон – цар и пјесник, Његошева потоња ура, Краљ Никола, Протокол, Драме и епиграми. Драме су најприје објављене појединачно као посебне књиге, али и интегрално; Културно-просветна заједница, Подгорица 1998.