СЛОБОДАН ТОМОВИЋ О СВОЈИМ ПРЕЦИМА
Ђед Периша Радоњин Томовић је био пензионисани официр старе црногорске војске. Ратник је из 1876. год. у Херцеговини. Као седамнаестогодишњак истакао се у боју на Вучијем Долу и због тога је примљен у официрску школу.У ратовима од 1912.год. до 1916.год. командовао је четом Планиничара и Матешеваца.
Моја баба Пућа, рођена Боричић, била је изузетно драга особа.Звали су је „бабица” вјероватно због њене топле нарави. Напамет је знала велики број епских и лирских народних пјесама. У дјетињству ми је пјевала или рецитовала те занимљиве пјесме. Прва знања о династијама српских и црногорских књажева од ње сам стекао. Веома је била наративна, за разлику од ћутљивог ђеда.
Мој отац Велимир био је професор књижевности и историје. Припадао је генерацији првих интелектуалаца који су прије светског рата завршили студије у Београду. Сарађивао је на историјским текстовима у никшићкој „Слободној мисли”. Написао је и једну драму „Коса Ивковића”.
Моја мајка, Олга Вуковић, потиче из војводске породице легендарног Миљана Вукова Вешовића. Ћерка је окружног начелника Берана, Мила Вуковића, унука команданта беранске бригаде Маријана Вуковића и праунука Милована Вуковића, старијег брата војводе Миљана. Олга је имала два брата официра краљевске војске: Тодора и Марка и млађу сестру Милицу.
Олгин отац а мој ђед Мило (Милан) Вуковић завршио је Правни факултет у Цариграду. Оженио се Аном (Атеном) Гркињом, из угледне трговачке породице која је живјела у Битољу и Солуну. Писао је пјесме и драме. Писао је углавном у стилу национал-патриотског заноса тога времена о чему говоре наслови књига: „Васојева крила”, „Комска вила” итд. Ђед Мило је аутор познатих стихова који су стајали на славолуку у Беранама 1925.г. у част посјете краља Александра Карађорђевића Црној Гори. Стихови гласе: „Родна груда земље славне, колијевка Вожда ђеде, столећима чекала те, Краљу славе и побједе!“
БИОГРАФИЈА СЛОБОДАНА ТОМОВИЋА
Рођен је у Матешеву, код Колашина 1929. године. Основну школу учио је у Матешеву. Гимназију у Колашину,Беранама и Никшићу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, група Чиста филозофија. Студирао је и богословију. Докторску дисертацију одбранио је на Београдском универзитету темом „Његошева филозофија“ 1973. године.
Више пута прекидао је редовно школовање због ратних прилика и послијератног хапшења. Послије Другог светског рата хапшен је више пута и осуђиван од стране војних, редовних и дисциплинских судова на одговарајуће временске казне, односно искључење са универзитета. Кажњаван је због својих антикомунистичких схватања и залагања за вишепартијску парламентарну демократију.
Радни вијек започео је као професор филозофске групе предмета у пећкој Гимназији 1957. године, а наставио у Смедеревској Паланци, Беранама и Подгорици. У звање редовног професора универзитета изабран је 1979. године.
Никада није припадао Комунистичкој партији, односно Савезу комуниста Југославије. Послије увођења вишепартијског система није суdjеловао у политичком животу странака, али је као нестраначка личност био министар вјера.
ДЈЕЛА СЛОБОДАНА ТОМОВИЋА:
Књиге са оригиналним филозофско-природно-научним хипотезама
1. Сами смо у свемиру; Београд, Партизанска књига 1980.
2. Бог је створио живот; Никшић, Унирекс 1993.
3. Филозофија времена; Цетиње, Обод 1997.
Књиге есејистичко-литерарног карактера
1. Јунак апсурда; Титоград, Побједа 1980.
2. Кафка – визионар свјетског поретка; Подгорица, Културно-просветна заједница 1999.
3. Ликови антихриста у литератури Достојевског; Андријевица, Ступови 1997.
4. Могућа стварност; Титоград, Побједа 1987.
Књиге филозофско-богословског карактера
1. Христос моја истина; Подгорица, Октоих 1998.
2. Филозофија откровења; Подгорица, Побједа 1996.
3. О бесмртности душе; Подгорица, Октоих 2003.
4. Филозофско-богословски списи; Подгорица, ЦИД 2001.
Књиге филозофско-историјског карактера
1. Крај историје; Подгорица, Октоих 1999.
2. Нови Адам; Подгорица, Октоих 2005.
Књиге филозофско-етичког карактера
1. Право и правда; Подгорица, Културно-просветна заједница 2000.
2. Есеј о чојству; Титоград, Побједа 1978.
3. Морална традиција Црногораца; Подгорица, ЦИД 2005.
Књиге теоријско-сазнајног карактера
1. Основи теорије сазнања и логике; Никшић, Унирекс 1982.
2. Истина о истини; Подгорица, Октоих 2000.
3. Имануел Кант; Подгорица, Побједа 1997.
4. Моји одговори на хиљаду филозофских питања; Подгорица, ЦИД 2009
Посебна издања
1. Слово у времену; Подгорица, Октоих 1996.
2. Каузално порекло супротних права у природи; Београд, Просвета 1954.
3. Кроз свијет идеја; Андријевица, Комови 2005. (2417 личних импресија)
4. Моја филозофија; Подгорица, Октоих 2006.
Књиге монографског карактера
1. Војвода Миљан Вуков; Андријевица, Ступови 1999.
2. Војвода Гавро Вуковић; Андријевица, Ступови 1998.
3. Војвода Марко Миљанов; Андријевица, Ступови 1999.
Књиге на тему његошологије
1. Интегрални коментар Луче микрокозма; Цетиње, Обод 1981.
2. Интегрални коментар Шћепана Малог; Београд, Култура 1990.
3. Интегрални коментар Горског вијенца; Никшић, Унирекс 1985.
4. Његошева Луча; Титоград, Графички завод 1971. (студија)
5. Његошева филозофија природе; Цетиње, Обод 1975.
6. Вјечна зубља Његошева; Београд, Слово љубве 1973.
7. Интегрални филозофско-богословски појмовник Његошевог дјела;Побједа, Подгорица 1995.
Драме
Сатана против Бога, Велика револуција, Пилатов повратак, Свети Јован Крститељ, Судије, Претходница Уљанова, Мит о великом брату, Јосифова браћа,Празнина, Траума, Шћепан I, Сизиф, Сократ и мајстор, Нерон – цар и пјесник, Његошева потоња ура, Краљ Никола, Протокол, Драме и епиграми. Драме су најприје објављене појединачно као посебне књиге, али и интегрално; Културно-просветна заједница, Подгорица 1998.