духовне лекције

ЕПИСКОП НИКОЛАЈ: Кад треба ћутати!

1992

 Грех језика је најчешћи и најбржи грех. Такво је правило себи поставио и покајани Давид. Нарочито се био решио да ћути пред противницима својим: Зауздаћу уста своја када грешник стане преда ме. Ево прекрасног правила за оне који се од греха лече.  Када га оптужују, он не одговара; када га клеветају, он ћути.

У истини, шта помаже и говорити разјареном неправеднику, који Бога нема пред собом? Ако му о злу говориш, још више ћеш га раздражити, ако ли о добру, учинићеш га ругачем светиње.

Пред Пилатом, Христос је ћутао. Зар мени не одговараш? – рече му Пилат. Шта да ти одговори кад немаш уши да чујеш ни разум да разумеш?

Гле, ћутање праведника пред неправедником још може најбоље да утиче на неправедника. Остављен да сам тумачи ћутање праведника, неправедник га може протумачити на корист своје душе, док ће сваки одговор, бео или црн, тумачити на зло и на осуду другога, а на оправдање себе.

О Господе Исусе Христе, Ти који си нам показао примером, како и кад и кад треба говорити, показао си нам примером, како и кад треба ћутати. Помози нам Духом Твојим Светим, да не згрешимо језиком. Теи слава и хвала заувек. Амин.

(„Охридски пролог“, епископ Николај)