бисери мудрости

Исус Христос се родио, ево шта од нас очекује!

2598

Необична свјетлост обасјала је све поље око витлејемске пећине, а усред те свјетлости бруји најумилнији хор анђела и пастира, ових први очевидаца најславнијег догађаја на земљи. Весело трепери над пећином звезда – водиља, чекајући своје сапутнике, источне мудраце, који у име људскога рода дођоше да се поклоне и поздраве Новорођенога; чека их звезда, да одморни поново крену на пут у домовину своју и широм целога света објаве величанствену тајну и велику радост.

Благословена нека је зора овог великог дана, која из мрачне пећине неговештаваше славно пролеће људском роду!

Ако у истини желимо бити Христови следбеници, а не само звати се тако по обреду крштења, треба да смо свесни потребе слободе духа, овог божанског састојка у нама. Ово утолико пре што на слободи духа почива главно начело науке Исусове – ЉУБАВ.

Све је Бог створио из љубави и све опет обрджава оживљава једино љубави и љубављу. Благо нама ако имамо љубави у себи, јер: „Ко има љубави стоји у Богу и Бог у њему, јер је Бог љубав!“ (Јов. 4,16)

Благо нама, ако Бог у нама стоји, јер је он извор блаженства и вечите среће! Ако будемо имали љубави у себи, отвориће нам се очи и загонетка живота – нашега која нам нигде мира не да, биће решена; јер ће Бог бити у нама, а у Њему је кључ свију загонетки.

У љубави је живот вечни. Тек од онда почећемо ми да живимо, кад љубави будемо имали. Чујмо, шта о томе вели Јован, најмилији апостол Христов: ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу, а ко не љуби брата остаје у смрти… и нема у себи вечног живота.

Христос је тај мост, преко кога се прелази из смрти у живот, јер је Христос – љубав. Апостоли су Њиме прешли у живот. Пођимо и ми!

Угледајмо се на љубав Христову, јер је безгранично идеална.

Слободу и љубав донело нам је дете из пећине Витлејемске; слободу и љубав, као божанско уздарје малене земаљске дарове: злато и ливан. Учитељ са горе Јелеонске извео нас је из таме у видело, а Син Божји са крста Голготског показао нам је Оца небеснога.

Он је живи извор, из кога вода тече у живот вечни. Вода ова бесплатно се раздаје. Шта више, Он нас зове и моли, да дођемо и да је узмемо. Похитајмо, не оклевајмо, јер ће бити касно. Пожуримо, јер године пролазе као олуја, а што год смо ближе гробу, све смо даљи од овога извора живота, из кога љубав извире.

Прекинимо све везе, које нас спречавају па журно пођимо извору овоме, Господу нашем Исусу Христу! Онда ћемо тек почети живети, кад се с овога извора напијамо. У њему је срећа. Следујемо позиву Спаситеља нашега, па ћемо бити блажени, као што су блажени пастири витлејемски. Желимо ли да и нас Господ посети као њих, то будимо чиста срца као и они. И Бог ће нас посетити и настанити се у нама.

Христос се родио! Он је почео раздавати воду живота и зове нас к спасењу. Пођимо му слободно с надом, вером и љубављу. Он је врата за царство небесно. Стоји ли нам тело на путу, то се сетимо речи Његових: Дух је оно што оживљава, тело не помаже ништа.

(епископ Николај)