У духу најгоре комунистичке пропаганде из 1948. године, новинарка Душица Томовић, уз финансијску подршку ЕУ, направила је тенденциозан текст, боље рећи памфлет, у којем се бавила наводним проруским медијима у Црној Гори, гдје је стрпала и ‘Седмицу’. Водила се Брозовом резоном из времена Информбироа: „Ко није с нама, тај мора да је за Русију…“
Пише: Донко Ракочевић
Данас се на порталу „Вијести“ појавио текст под насловом „Нови медијски блок у Црној Гори: Русији с љубављу“ и наднасловом: „У Подгорици ове године покренуто пет проруских сајтова“. Тај текст је настао, како на његовом крају пише, у склопу пројекта „Istražujem za M(e)NE i EU, koji realizuje Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) u saradnji sa BIRN (Balcan Investigative Reporting Network) Srbija, uz finansijsku podršku EU“.
Цијели садржај текста можете прочитати преко линка на дну ове стране.
У духу најгоре комунистичке пропаганде из 1948. године, ауторка Душица Томовић, уз финансијску подршку ЕУ, направила је тенденциозан текст, боље рећи памфлет, у којем се бавила наводним проруским медијима у Црној Гори, гдје је стрпала и ‘Седмицу’. Водила се Брозовом резоном из времена Информбироа: „Ко није с нама, тај мора да је за Русију…“
У припреми тог истраживања, контактирала ме је Душица Томовић која се представила као новинар BIRN Srbija, са неколико питања о утицају Русије на медијски простор у Црној Гори, те о уређивачкој политици „Седмице“. Од цијеле моје исписане странице, објавила је једну једину реченицу: „Више смо култоролошки оријентисани ка Русији и генерално ка Истоку, али у политичком смислу подједнако смо критични и према Москви и према ЕУ и САД.“
Цензурисан је наставак те реченице, гдје сам аргументовао оно што сам рекао, а то је: „Имали смо више коментара у којима смо изнијели негативан однос према гајењу култа личности, мислећи прије свега на љубав према Путину, а критиковали смо и скорашње постављање, у центру Москве, споменика Стаљину, Лењину и другим аутократама из руске историје, те посебно петокраку која је и даље један од омиљених симбола у Русији.“
Дакле, електронски магазин ‘Седмица’ не може се сматрати проруским, посебно не у смислу како ово истраживање подмеће, стављајући у исти кош све портале који нијесу по укусу еуроатлантских плаћеника у црногорским и србијанским медијима.
‘Седмица’ се прије свега ослања на темеље историјске Црне Горе (православље, ћирилицу, Црнојевиће, Његоша, Стефана Митрова Љубишу, Марка Миљанова…), али и на културно наслеђе свеколиког православног свијета, посебно Византије на чијим вриједностима је до скора почивала и Европа.
Данашња Европа, као и Америка, нажалост, почива, добрим дијелом, на наслеђу Содоме и Гоморе, и наравно да нормалан човјек, посебно вјерник, не може бити њен поклоник. Зато је ‘Седмица’ критички настројена према еуроатлантским интеграцијама, као што је била и ревија „Исток“ коју сам радио на размеђи два вијека, а која је прецизно предвидјела шта ће се дешавати у наредним годинама, све до данас, у склопу пројекта НАТО окупације ових простора. Дио тог пројекта је и овај новинарски истраживачки пројекат Центра за истраживачко новинарство Црне Горе и BIRN-a Srbija.
А једини прави одговор на главно питање из њиховог истраживање је да је руски утицај на медије у Црној Гори – миноран, и ни у ком смислу се не може мјерити са западним који је материјализован у различитим облицима. Знају то најбоље они који су радили то истраживање и који раде само за новац, па као што лопов у свима другима види лопова, тако и они не могу да схвате да неко може новинарски посао радити без новца као мотива.
http://www.vijesti.me/vijesti/novi-medijski-blok-u-crnoj-gori-rusiji-sa-ljubavlju-959222
