духовне лекције

Три Божја лика

5739

За разлику од значења која су приписавана броју три у учењима и вјеровањима старих народа, Хришћанска црква види у Тројици моћ и силу Оца, премудрост Сина и доброту Светога Духа.

Тројица су стварне личности, не по суштинској, већ ипостасној природи једнога живога Бога. Ријеч је о Богу – Оцу, Богу – Сину и Богу – Светом Духу. На темељу старих свједочанстава, еванђелске науке и посланица светих апостола, установљена су три Божја лика, ипостаси који заједно чине стварност једнога Бога.

Начело Свете Тројичности добило је дефинитиван смисао на Никејском сабору 325. године. Од тада је постало обавезујући догмат за хришћанску науку.

Вјерујући хришћанин никада се не осјећа усамљен у свијету, већ стоји у топлој заштити Тројице, Једнога: нерођеног Бога, рођеног Сина и Светога Духа који је од Бога произашао. Човјеково морално усавршавање, па и цјелокупан друштвени напредак, сходно хришћанском учењу, има један смјер, То је стаза моралног уздизања према савршенству Бога живога, помоћу Духа Светога, прихватањем науке Исуса Христа.

Овим начином број три у хришћанској филозофији постаје стваран живот, вјеровање, надање и спасење! Ријеч је о једној духовној живој сили вјеровања, која нас посредством Свете Тројице учвршћује у нашим моралним ставовима, просветљује ум и подстиче позитивно надахнуће.