духовне лекције

Зашто је Жича – црвене боје?

1687

Сви наши архијереји окупиће се 6 окторба у манастиру Жича, првом сједишту Српске православне цркве,  да би молитвеним прослављањем била започета централна свечаност поводом осмовјековне аутокефалности СПЦ.

За тај важан догађај припремао се већ годинама овај манастир у близини Краљева, тако да манастирски комплекс сија као никад. Жича је више пута обнављана, али фасада је вјековима остала црвене боје.

-У византијском царству владари су називани порфиногенитима, што је значило: рођени у порфиру, пурпурној боји која се сматрала бојом царског достојанства. Вјероватно је Свети Сава ту боју одабрао за Жичу желећи да се издалека види како је ријеч о краљевској задужбини. Уз то, Сава је Жичу градио по повратку из Никеје, а вјерује се по узору на манастире Свете Горе, прије свега на Лавру и Ватопед, који су били црвени – објашњава историчар умјетности Милица Стојановић.

Израз „порфирогенит“, то јест „рођен у пурпуру“, како биљежи учена византијска принцеза Ана Комнина, означавао је одвојено здање у саставу царске палате у Цариграду изграђено од тесаника црвеног мрамора, служило је као породилиште византијских царица и звало се „Порфира“. Управо по имену тог здања, наставља своје казивање Ана Комнина, по цијелом свијету се раширила ријеч „порфирогенит“ („рођен у пурупуру“) која је означавала синове и кћери византијских царева и наглашавала њихово најплеменитије поријекло.

Као и у свим цивилизацијама и у византијској боје су имале своје симболично значење. У широком спектру боја, црвена је у Византијском царству заузимала посебно мјесто. Прецизније речено, ријеч је о пурпурној, љубичасто-црвеној, односно загаситој нијанси црвене боје.