Духовне лекције

ОТВОРИТЕ ВРАТА ХРИСТУ: Ево које жеље испуњава Бог…

6417

Ако неко мисли да Богу недостаје вријеме и воља да се бави тривијалностима нашег свакодневног живота, у заблуди је. Ништа нема у човјеку толико ситно, безначајно да не би могло бити процијењено. Бог је дао човјеку молитвену могућност за све што сматра да је од значаја за његов живот, иште од Господа: „Ко тражи, даће му се… Ко куца, овориће му се…“

Дуго сам се двоумио: помаже ли Бог човјеку непсоредно или на тај начин што му је показао пут према врлини, стављајући све човјекове наде у зависност од правилног праћења овог пута. Теоријски гледано, Бог нема потребу да се мијеша у сваки наш душевни покрет, да нам непосредно помаже или одмаже. Ми то већ сами себи чинимо зависно од процјене посљедица неког поступка.

Бог је човјеку дао разум да разликује добро од зла, савјест од несавјести, да уочи предности добра, и вољу своју формира, да може практично спроводити одлуке. Бог је дао правила и обзнанио Закон, а наше је да изаберемо. Божја помоћ се стога састоји у законима и јасним посљедицама њиховог кршења, односно испуњења.

Но, иако је овај резон исправан, овдје није цијела истина. Бог, додуше помаже човјеку кроз Закон, али и непосредно мимо Закона. Бог може у сваком тренутку помоћи свакоме, па и ономе ко активно или пасивно крши Закон, како би га повратио на пут врлине.

Искуства људи свих времена, јасним  језиком свједоче да Божија помоћ никада није изостала ономе ко ју је искреношћу своје душе потражио. Као Марку Миљанову, који је уочи Битке на Фундини, када је видио многоструко већу турску војску од његове, завапио: „Боже, помогни ми данас, и више ти никада ништа нећу тражити!“

Према томе, Божија помоћ се не састоји само у томе што су нам дата правила и показан пут у тами, већ првенствено у чињеници што се сваког тренутка и сваким поводом можемо обратити Господу и добити подршку у невољи, и то често у невјероватним околностима.

Бог при том помаже на различите начине – преко других људи или стицајем непредвидљивих околности, које само ми субјективно убрајамо у ефекте случајности, а ради се о непосредној помоћи коју Творац свијета пружа изванкаузално и на чудесан начин.

Ако неко мисли да Богу недостаје вријеме и воља да се бави тривијалностима нашег свакодневног живота, у заблуди је. Код Бога не постоји неко конкретно вријеме, његова је суштина – вјечност. С друге стране, ништа нема у човјеку толико ситно, безначајно да не би могло бити процијењено. Бог је дао човјеку молитвену могућност за све што сматра да је од значаја за његов живот, иште од Господа: „Ко тражи, даће му се… Ко куца, овориће му се…“

Но, ни Богу није могуће услишити настране жеље које излазе из круга једне законитости, опште и важеће, норме за сваки живот. Бог није апсурдан, па не може ни услишити апсурдне жеље, посебно оне које су за друге шкодљиве.

И кад Бог пропушта да испуни ваше жеље, понекад то чини на ваше властито добро, пошто се ми у процјенама често варамо и не знамо шта хоћемо. Чак, Бог понекад кажњава оне које воли, како би их извео на пут врлине.

Молитва Богу је једина стварна веза са Богом, једини начин међусобног саобраћања два духовна бића неједнака по својим моћима, али једнородна по суштини. Сусрећемо се на тај начин са Богом лице у лице, особа према особи. Зато Исус Христос каже: „Ево стојим на вратима и куцам. Ако ко чује мој глас и отвори врата, ући ћу к њему и вечерати с њим. И он са мном“ (Отк. 3, 19-20).