Објавио: Љубиша Раденовић
Најстарији историјски подаци из 6. и 7. вијека говоре да овај крај насељавају Срби, касније формирају жупу Плав, којом ће владати српски жупани и краљеви, а затим обласни господари – Војислав Војиновић, Никола Алтомановић и Вук Бранковић. Прије турског освајања, Плав је у саставу Српске деспотовине.
У средњем вијеку није било насељеног мјеста са именом Плав (насеље Плав ће бити изграђено у османској држави, а градња је, по неким подацима, завршена 1619. године).
На Берлинском конгресу 1878. године, Плав припада црногорској држави. Та одлука наилази на жесток оружани отпор плавског муслиманског становништва које у Боју на Новшићу, 1879. године, наноси пораз црногорској војсци.
Након интервенције великих сила, 1880, године, Црна Гора у замјену за Плав и Гусиње добија Улцињ.
У Балканском рату, након борби и повлачења турске војске са положаја на Ђевојачком кршу, Шабовој глави и Јечмишту, црногорска војска је заузела Плав, 19. октобра 1912. године. Плав улази у састав Краљевине Црне Горе, па Краљевине СХС, Краљевине Југославије, а 1941. је прикључен италијанској окупационој зони (тзв. Великој Албанији). Плав је је од стране партизанских јединица ослобођен 25. јула 1944. године.
