Објавио: Петар Драшковић
Гете нашег времена, Балша Брковић, данас пише, ни мање-ни више, о Стивену Хокингу! Читајући његову похвалу скоро преминулом научнику, помислило би се да га је знао лично дуго година, и да му је колега са неког од пројеката на Универзитету Кембриџ.
Није Балшин мотив оглашавања био неки из домена књижевности, физике и космологије. У питању је типично провинцијално помодарство гдје је хтио да се огласи зарад “свјетског тренда”. Као када неко прихвати да га поливају кантом ледене воде јер “то сви раде”, па присуствујете једном бизарном чину без икаквог смисла кога називају Ice Bucket Challenge.
Наравно, шта би био Балша Брковић без антиклерикалног и антирелигиозног става? Љуби Стивенов рад јер је овај љубио атеизам, па је и то окосница похвале Хокинговог опуса. Јасни су ти кисели покушаји којима Балша жели рећи: “Видите како нормални и модерни свијет не вјерује у Бога, а ви овуда Амфилохија слушате”.
На концу похвале, Балша је стао у чврсту одбрану науке и тога како широке народне масе немају појма о истом. Замислите када један Балша Брковић брани науку, док му се у држави са науком спрдају разни псеудонаучници, пајаци и ДПС преваранти? Па да је икада цијенио науку, и књижевност, знао би да цијени научнике и књижевнике по принципу квалитета, а не по комесарској и националној подобности.
Увијек ме је фасцинирало то када желите да пратите свјетске токове, а у сопственом дворишту стварате ћумез. Нушић је то давно, кроз модел понашања, поставио као теорему. Није Хокингова, али би Балши била од користи. Но, можда је великосрпска?
