ТРАГОМ ТРАЧА

ГЛАС ЦРКВЕ: Григорије послат у Њемачку на обуку за патријарха!

4419

Пише: Донко Ракочевић

Григоријевим слањем у Немачку, Црква шаље поруку да жели да ствара нове кадрове за неку нову Србију која ће једнога дана бити део Европске уније. Он је отишао у ствари на стажирање, на неку врсту обуке. Такође, слутим да је он заправо нови патријарх СПЦ, да је све ово припрема за новог патријарха у новом времену, када ће Србија бити у ЕУ.

Да је ово изјавио неки од дежурних „аналитичара“ који свакодневно „млате празну сламу“ на Пинку, Хепију и другим србијанским „ријалити“ телевизијама, не бих ово узимао за озбиљно, јер је само по себи несхватљиво и нелогично, али ово је јуче за београдски дневни лист „Ало“ рекао угледни свештеник Љубомир Ранковић, протођакон и уредник часописа „Глас Цркве“, поводом свечаности која се за недељу припрема у Храму Светог Саве у Диселдорфу, када ће у трон архијереја Епархије франкфуртске бити уведен епископ Григорије (њега ће устоличити владика шабачки Лаврентије, иначе први епископ те епархије).

Ево шта је још рекао протађакон Ранковић:

-Уверен сам да ће Григорије, као модерни и савремени човек, успоставити добре везе са Немачком која је кључна земља ЕУ и, ко зна, можда и са самом канцеларком Ангелом Меркел. Дакле, не иде он тамо да сређује финансијску ситуацију, како многи мисле, него да направи добре контакте и припреми се за напредовање које га може довести и до самог трона Српске православне цркве. И добро би било да човек који познаје стање ствари у ЕУ буде на челу СПЦ. Григорије је млад, перспективан, паметан, има као и сваки човек и мане, али мислим да пре свега има капацитете и потенцијал да води Цркву, када за то дође време. Понављам, Григорије је одличан за ову мисију, а Црква у модерним временима треба да има човека који ће имати шира схватања и радити оно што је владика Николај радио – закључује Љубомир Ранковић.

O tempora, o mores! (Чудних ли времена, чудних ли обичаја!) Некад су свештеници, уочи унапређења или постављења на неко важно хијерархијско мјесто, ишли мјесецима да тихују на Свету Гору или на неко слично свето мјесто, а данас, ето, иду у световне (да не кажем – сатанске) центре моћи, како би приграбили контакте и подршку од свјетских владара, обавештајних мисионара и модерних темплара!

Ајд, што предсједник Србије, Александар Вучић више вјерује у Ангелу Меркел, него у Исуса Христа, али да црквени великодостојници више теже Западу него Истоку, представља знак Последњих Времена, дефинитивни доказ да је Антихрист однио побједу, и да је правих свештеника остало само за под једну шљиву, како нам је и најављено у Новом завјету.