ШТА СКРАЋУЈЕ, А ШТА ПРОДУЖАВА ЖИВОТ?

ДР СМАЈО ШАБОТИЋ: Доживјети стоту!

570

Живот у складу са Божјим заповијестима, као и пост, доноси олакшање духу вјерника и омогућава му да лакше савлада стресне ситуације и психичке напетости који су главни узрочници кардиоваскуларних болести

Пише: др Смајо Шаботић

Скоро да нема читаоца који није чуо пјесму Бијелог дугмета „Доживјети стоту“ и чувени рефрен „Мора да је страшна гњаважа у животу, доживјети стоту“. Али, у тежњи за дуговјечношћу, Свјетска здравствена организација је усвојила здраве стилове живљења кроз циљеве: „Додати године животу“ и „Додати живот годинама“.

Савремена епоха људима поставља исцрпљујуће психолошке захтјеве који превазилазе њихове психофизиолошке границе адаптације, што резултира различитим масовним хроничним незаразним болестима као што су кардиоваскуларне, међу којима најзначаније мјесто заузима инфаркт срца и артеријска хипертензија. У прилог овоме говоре и подаци да тих болести уопште није било у примитивним друштвима.

У студијама посвећеним психо-социјалним чиниоцима који утичу на хипертензију и коронарну болест срца, нађено је да значајну улогу имају социо-економски статус, социо-културалне потребе, занимање, припадност религији, припадност етничкој групи, образовање, брачни статус, промјена социјалне средине и несређен социјални статус.

СТИЛ ЖИВЉЕЊА

Велики значај има начин живота, тј. стил живљења гдје патогене навике, уз остале психо-социјалне чиниоце, могу довести до кардиоваскуларних болести. Најзначајније патогене навике су: прекомјерна исхрана, алкохол у већим количинама, пушење, прекомјерна тјелесна тежина…

Имамо доста примјера о мјестима гдје живи много више стогодишњака, него што је то случај у другим крајевима. Тако, на примјер, у селу Банчићи код Љубиња, готово да нема огњишта уз које није рођено бар пет-шест стогодишњака. За њихову дуговјечност се везују: камен, змије, зелени дуб, зановијет, јомужно млијеко, гуњеви, плаништарење, надничење у Стоцу и Дубровнику. Међутим, нико од сељана нема вишак килограма и ријетко су изложени стресу.

У Окинави, јапанској префектури и познатом острву, живи највећи број стогодишњака. Док на Западу на 100 хиљада становника долази 10-20 стогодишњака, на Окинави је тај број 50, са тенденцијом пораста, а жене чине 90 одсто стогодишњака. Тајну дуговјечности становника Окинаве истраживао је  др Макоту Сузуки. Закључио је да псотоје четири кључна узрока: уравнотеженост у стресним ситуацијама, исхрана, физичка активност и генетика. Становници Окинаве су оптимистични, весели и дружељубиви.

Проценат стогодишњака на Сардинији је 20 пута већи него у САД, а Сан Марино је држава са највећом просјечном дужином живота (82 године).

ПОСТ КАО ЛИЈЕК

За здрав начин живота није довољна само здрава исхрана, већ и уздржавање од исхране кроз пост. У хришћанској релгији, пост је дио богослужења и приближавања Богу. У исламској религији, у току двеетог лунарног мјесеца Рамазана, вјерници се придржавају дневног псота који траје мјесец дана, када не узимају ни јело ни пиће и одричу се тјелесних задовољстава. Постови постоје и код Јевреја, у будизму, али и у свим другим религијама.

Сви ови постови немају само хигијенско-дијететски значај, већ и значај успостављања духовне контроле над тјелесним прохтјевима, уздржавањем од рђавих дјела, што уз пригодне ритуале, омогућава вјерницима да лакше савладају стресне ситуације и психичке напетости.

Живот у скалду са Божјим заповијестима и придржавање високих моралних вриједности, доноси олакшање духу вјерника и њиховом приближавању Божјој милости и као духовна терапија највише помажу да доживимо стоту.