ПОД ЛУПОМ

ДОБРЕ И ЛОШЕ СТРАНЕ „СЛОБОДЕ“: Оцјена 3+

3439

Пише: Донко Ракочевић

С великим нестрпљењем је црногорска јавност, поготову симпатизери Демократског фронта, чекала појаву новог дневног листа. И коначно се данас „Слобода“ појавила на киосцима. На први поглед није лоша. Кад се сјетим прелиставања првог броја „Дана“, морам да признам да овај пут нисам разочаран као последњег дана 1998. године. Али, ни превише одушевљен. Ова новина, макар њен први број, има и добрих и лоших страна, па ћу их крајње добронамјерно навести, с надом да ми драге колеге из „Слободе“ неће замјерити.

Први утисак о изгледу (дизајну) је врло добар. Пријатне за очи, ненапорне, са пуно чистог простора, за разлику од „Дана“ од чије пренатрпаности вас заболи глава приликом прелиставања. Формат, концепција, наслови и остало што чини оквир новине, сасвим у реду и без пропуста. Садржај прикладан за први број, са пуно интервјуа и честитки значајних личности.

Лого је солидан, мада сами натпис „Слобода“, без икакве дизајнерске обраде, више личи на наслов неког текста него на „маркицу“ новине. Док је знак (бијело С у црвеној коцки), интересантан и упечатљив, с тим што мало подсјећа на лого наше „Седмице“, али са правим линијама и оштрим угловима, па ми личи на главу механичарског кључа број 17.

И цијела насловна страна првог броја, као и назив новине, носе тај соцреалистички карактер,  посебно због слике Ежене Делакроа, која је један од синонима Француске револуције. Ништа неочекивано ко боље познаје природу Демократског фронта, коалиције која стоји иза ове новине.

Но, ако су већ хтјели да нагласе тај свој слободарски, бунтовнички, опозициони карактер, могли су на насловној страни ставити неку од познатих слика Првог српског устанка са Карађорђем (поготову што је овог мјесеца била годишњица тог најславнијег српског устанка), него Француску револуцију са Мариан, женом из ниског слоја и ниског морала, како су је означавали противници Републике.

Свако ко иоле познаје идеологије и историју, налази пуно подударности између Француске револуције и доктрине Карла Маркса.  О томе постоје читаве студије. Овдје ће бити довољно да наведем извод из Марксовог чланка објављеног 1847. у Њемачким бриселским новинама: „Прва појава једне стварно агилне комунистичке партије се налази у крилу буржујске револуције, у тренутку када је уставна монархија била одбачена.“ Многа зла данашњег свијета, а превасходно безбожништво, потичу одатле, те је многи, с правом, означавају као један од најпогубнијих догађаја у историји.

Има и Демократски фронт тог духа Француске револуције, са свим добрим и лошим странама, али не баш толико колико насловна страна првог броја „Слободе“. Ово ми више личи на новину Демократске народне партије, иако, гле чуда, нигдје у њој Милана Кнежевића, који је претходних дана био у центру пажње црногорске јавности. Но, добро, ово је први број, више свечарски, а право праћење свакодневних догађаја слиједи тек од сјутра, тако да је о самом садржају још увијек рано говорити.

Није лако направити дневну новину, зато моје честитке колегама из „Слободе“. Имали су моју подршку од почетка, и имаће је и даље, упркос овим примједбама. Жута боја хаљине Мариан, некада је била симбол проституције, данас је синоним жуте штампе. Упркос таквој насловној страни, „Слобода“ не мирише на тако нешто. Зато напријед  у нове радне побједе, али под заставом са ликом Светог Саве, коју су носили и српски устаници, а не под овом француском тробојком.