Чаробњак зна да се живот увек организује изнутра. Иста танана гравитациона привлачност која је створила звијезде из хаоса, постоји на сваком нивоу природе. Ружа може бити потпуно сигурна да ће израсти у ружу, иако у сјемену не изгледа много различито од грашка или љубичице, а њена јединственост се налази у врло малим разликама у двојној спирали ДНК.
Ми људи, међутим, јако смо забринути да све испадне добро, па трошимо безбројне сате не бисмо ли заштитили своју јединственост.
„Зашто би било важно то што птица живи не размишљајући, или што је ружа увијек ружа?“, питао је Артур. „Оне немају ум, па, дакле, ни другог избора већ да буду то што јесу.“
„Истина, ви смртници имате слободну вољу, али је превише цијените“, одговорио је Мерлин. „Ја живим без избора и налазим да је такав живот много срећнији.“
„Без избора? Али и ти доносиш одлуке баш као и ја“, протестовао је Артур.
Мерлин се насмијао: „Заварала те појава. Погледај своју руку. Нема сумње да она припада теби, а ипак ти не одлучујеш како ће ћелије расти, немаш појма шта покреће мишиће и живце: не утичеш свјесно на раст ноктију, нити зацељујеш рану кад се огребеш, зар не?“
„Тачно, не морам да радим ништа тога.“
„Другим ријечима, не ради се о твом избору“, наставио је Мерлин. „Те су функције предане невољној страни мозга која за њих брине аутоматски. На исти начин сам и ја предао аутоматској страни свог мозга све оно чему ти посвећујеш тако много времена – мишљење, одлучивање, сјећање, изабирање и просуђивање; што је само други начин да кажем да сам их предао Богу.“
„Чему ти онда служи свјесни ум?“, питао је Артур.
„Да бих уживао у свијету и чуду живота. Ја сам свједок свега што јесте, а као представа, увјеравам те, ништа није тakо изненађујуће, тако лијепо или тако испуњавајуће.“
/Пут чаробњака, Дипак Чопра/
