Кинеска прича

Чуда стварно постоје!

2935

Чуда стварно постоје. Можемо да их окусимо у сваком тренутку свог живота уколико престанемо да покушавамо да све разумијемо инетелектом и уколико баталимо наше процјене, те научимо да се препустимо струји живота.

Ове круцијалну поуку источњачких мудраца, најбоље илуструје једна стара, кинеска прича. У једном селу на обали Тихог океана живио је сиромашан старац Ченгонг којем су сви завидјели, чак и цар, због предивног коња којег је имао. Цар му је нудио незамисливо велику своту новца за тог коња, али старац је одговорио: „За мене то није коњ, већ мој најбољи пријатељ, и нема тих пара за које бих га продао!“

Једног јутра старац је установио да коњ више није у штали. Сељаци су се окупили говорећи: „Глупи старче, сви смо знали да ће ти једног дана украсти коња. Зар није било боље да си га продао?“

„Немојмо ићи толико далеко“, рече старац. „Рецимо само да коњ није у штали. То је једина чињеница. Све остало је мишљење. Ја не знам да ли је то несрећа или срећа. Ко зна шта ће показати вријеме…“

Људи су га исмијали. Одувијек су старца Ченгонга сматрали помало лудим. Но, након петанест дана, коњ се једне ноћи вратио. Није био украден, већ је побјегао. И не само то, него је са собом довео туце дивљих коња. Још једном су се људи окупили, говорећи: „Био си у праву, старче. Није била у питању несрећа, већ срећа.“

„Још једном се заносите“, рече старац. „Чињеница је само да се коњ вратио. Ко зна да ли је то срећа или несрећа? То зна само Бог, а ми ћемо можда то знати у будућности. Данашњи дан и овај догађај је само једна страница једне још увијек непрочитане књиге.“

Овог пута сељаци нијесу могли да му приговоре, али су у себи били увјерени да старац гријеши. Јер, дванаест прекрасних коња је стигло на његово имање.

Старац је имао сина који је почео да дресира коње. После десетак дана, младић је пао са коња и сломио обје ноге. Људи су се поново окупили и распредали. „Опет си био у праву, старче. Била је то несрећа. Твој син јединац не може да стане на ноге, а он ти је био једина помоћ у твојим годинама. Сад си немоћнији него икада.“

„Ви сте опсједнути доношењем закључака“; рече старац. „Не заносите се. Рецимо само да је мој син сломио обје ноге. Нико не зна да ли је то добра или лоша срећа. Живот долази у дјеловима и ми никада не знамо више од тога.“

Неколико седмица касније, земља је заратила и млади људи из села су били позвани да се придруже војсци. Једино је био поштеђен син старца Ченгонга, пошто је био повријеђен. Цијело село је било уплакано и жалило је због изненадног рата, јер су знали да се већина тих младих људи неће вратити.

„Био си у праву, старче. Била је то добра срећа. Иако повријеђен, твој син је још увијек са тобом. Наши су изгубљени заувијек.“

„И даље просуђујете“, рече им старац. „Само Бог, онај који познаје све од почетка до краја, зна да ли је то срећа или несрећа!“

НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Када изградимо мишљење или суд, ми се заглавимо, сами себе заробимо. Када правимо планове, не видимо Божје планове с нама. Узалуд се Богу молимо ако не поштујемо Његову вољу, ако се на Њега не ослањамо. Зато је нужно да се одбаце очекивања. У одређеном тренутку ће доћи најприкладнија и савршена ствар, јер Бог има план са сваким од нас. Наше је да будемо отвореног ума, како би препознали прилику која нам се укаже и како би испунили смисао свог постојања на земљи. Према томе, не трудите се да испуните очекивања околине, својих родитеља, свог брачног партнера, па чак ни своја, него уживајте у садашњем тренутку, а путеве будућности препустите Ономе који их најбоље зна.