Прије 83 године на кремаљским кулама засијале су јарко црвене рубинске звезде, које су симбол совјетске епохе и руске престонице. Прије тога, куле су украшавали царски орлови. Због тога се још од распада Совјетског Савеза у руској јавности полемише о подобности совјетске симболике у Кремљу и враћању двоглавих орлова на старо мјесто.
Руска православна црква и разне патриотске организације тражиле су да се на куле Кремља поново поставе орлови. Руски либерали су такође говорили о потреби да се кремаљске звијезде замене орловима, а да се сам „Кремљ префарба у бијело“, како би му се вратио стари изглед.
Лидер либерала Владимир Жириновски објашњавао је да су рубинске звијезде симбол масона, а да су западни зидари Русији наметнули и симбол „српа и чекића“.
Комунисти и дио јавности се таквим идејама противе се и инсистирају на томе да црвене петокраке остану на свом мјесту, а очигледно да је тог мишљења и сам Путин.
Како год било, звијезде су на највише куле Кремља постављене још средином тридесетих година прошлог вијека, када су совјетске власти раскидале са наслеђем царске Русије и уклањали њене последње симболе.
До тад су са кремаљских кула четири двоглава орла надгледала град, a постављено је пет звијезда. Последња је подигнута 1937. године на Водовзводној кули, која се налази поред Великог каменог моста.
Иако је још Лењин, после Октобарске револуције, тражио да се „царски орлови“ уклоне, то је учињено у Стаљиново доба.
Неопозива наредба Политбироа је гласила: скинути четири орла са кремаљских кула и два са зграде Историјског музеја и умјесто орлова поставити звијезде.
Звијезде су направљене по скицама народног уметника СССР-а и главног умјетника Бољшог театра — академика Фјодора Фјодоровског, а за главног инжењера за конструисање и постављање звезда изабран је професор Александар Ланда.
Звијезде су различитих димензија, од 3 до 3,75 метара, али су направљене и постављене тако да када се посматрају са земље све изгледају исто. Свака звијезда је тешка преко једне тоне.
Смјештене су у позлаћени костур, а унутар њих се налазе специјалне лампе, јачине од три до пет хиљада вати. Лампе имају двије спирале које се загревају. Ако једна испадне из строја, систем се просто пребацује на другу. За хлађење се користе специјални вентилатори.
Звијезде имају аутономно напајање, што значи да чак и ако цијела Москва остане без струје, звијезде изнад Кремља би сијале.
У својој историји угашене су само два пута, за вријеме Другог свјетског рата и по указу првог руског председника Бориса Јељцина за потребе снимања филма „Сибирски берберин“ Никите Михалкова. Први пут су угашене на почетку рата, како не би биле оријентир за непријатељске авионе — звезде су видљиве и са удаљености од 10 хиљада метара.
Осим тога, црвене звијезде се окрећу на ветру као и ветроказ, с разликом што ветроказ показује на коју страну вјетар дува, а кремаљске звезде показују одакле дува.
Рад свих механизама свакодневно прати тим стручњака, а радови на кремаљским кулама се спроводе строго и води се рачуна и о најситнијим детаљима. Такође, звијезде се на сваких пет година перу и редовно се провјерава опште стање конструкције.
Mосковски Кремљ (рус. Московский Кремль) је историјски утврђени комплекс у самом центру Москве, окружен рijеком Москва (на југу), Црвеним тргом (на истоку) и Александровом баштом (на западу). Један је од најпознатијих кремаља (руских цитадела) и укључују четири палате, четири катедрале, а опасан је Кремаљским зидом са Кремаљским кулама. Комплекс служи као званична резиденција Председника Русије.
