СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

Најмрачнија ноћ црногорског парламентаризма! (ВИДЕО!)

6540

Први политичар који је робијао, од увођења вишестраначја у Црној Гори, био је Аћим Вишњић, посланик  Српске радикалне странке.  Почетком септембра 1994. године, у неколико својих иступа, оптужио је премијера Мила Ђукановића, и његовог кума Вука Рајковића, за аферу „Југодрво“, после чега му је Ђукановић, за скупштинском говорницом, запретио да ће га послати у Спуж, што се и десило на невјероватно брз начин.

Требало је најприје Вишњићу скинути посланички имунитет, и то се десило пред зору, у „најмрачнијој ноћи црногорског парламентаризма“, како је гласио наслов мог коментара у ревији Исток, у коме сам објавио и комплетну документацију (Савезног девизног инспектората) о случају „Југодрво“ (у најкраћем: београдска фирма Југодрво је Влади Црне Горе понудила гориво по цијени од 70 фенинга, да би потом, умјесто Владе Црне Горе, потврдан одговор понуђачу послао Вук Рајковић, директор приватног предузећа „Јувента“, који је потом препродао гориво Влади, по цијени од 75 фенинга).

Иако је на састанку предсједника посланичких клубова договорено да засиједање те вечери потраје до 23. сата, предсједавајући је прекршио договор и продужио засиједање до 7. сати ујутру. Опозиција је још прије 22. сата напустила Скупштину, под изговором да је прекршено правило да ТВ пренос иде на првом програму ТВЦГ (ишао је на другом!).

Аћим Вишњић се за ријеч јавио 45 минута после поноћи,  и саопштио да ће говорити до 6. сати ујутру, на шта је имао право по пословниуа (тада није било временских ограничења). Међутим, после пола сата његовог наступа, и посланици ДПС-а су почели напуштати парламент, да би после сат времена у сали била само два посланика Српске радикалне странке, и предсједавајући парламента Срђа Божовић.

ВИШЊИЋ: Нема кворума, нећу да говорим док се не утврди кворум… Или дајте паузу… Има доста милиције, можда је то кворум.

БОЖОВИЋ: Наставите, доћи ће они… (ћутање цели минут)…

ВИШЊИЋ: Ево чекам пет минута, ако не буде за пет минута, идемо да спавамо (поново дуго ћутање).

БОЖОВИЋ: Господине Вишњићу, хоћете ли да говорите или нећете?

ВИШЊИЋ: Хоћу, али само ако постоји кворум. Ви мене не можете удаљити одавде, то ми омогућава пословник.

БОЖОВИЋ: Молим посланике да уђу у салу… (ћутање 20 секунди)… Господине Вишињћу, наставите.

ВИШЊИЋ: Молим вас пребројте, пословник каже да не може да се настави.

БОЖОВИЋ: Не може да се одлучује.

ВИШЊИЋ: Прочитајте гдје то пише.

БОЖОВИЋ: Наставите!

ВИШЊИЋ: Кад се стекну услови.

БОЖОВИЋ: Не треба кворум за расправу.

ВИШЊИЋ: Да би посланици могли да одлучују, морају прво да чују.

БОЖОВИЋ: Они отприлике знају шта ви говорите… Наставите само причу… Имамо кворум, изволите (у клупама су у том тренутку била само три посланика).

ВИШЊИЋ: Само на силу можете да ме отјерате одавде. Ако буде кворума, наставићу.

БОЖОВИЋ: У Скупштини имамо кворум (у сали је тада десетак посланика, двојица сједе остали стоје близу врата).

После још десетак минута „натезања“, посланици ДПС-а улазе у салу.

БОЖОВИЋ: Молим посланике да утврдимо кворум… Изволите Вишњићу, вратите се на своје мјесто да би утврдили кворум.

ВИШЊИЋ: Добро, оставићу папире, наставићу после утврђивања кворума

Пошто је утврђено да постоји кворум (47 присутних), предсједавјући не даје ријеч Вишњићу, како је обећао, већ даје ријеч Мишку Вуковићу, председнику Законодавног одбора, да саопшти предлог закључака, после чега је уследило гласање: скидање имунитета Аћиму Вишњићу. То је било у 2. часа после поноћи.

Убрзо су у салу пристигли посланици опозиционих партија, изузимајући социјалдемократе.

ВИШЊИЋ: Уважени народе, овај ваш посланик је ноћас у улози Исуса Христа а они у улози Понтија Пилата. Виши јавни тужилац Божидар Вукчевић на питање новинара: ко су људи који су претплатили нафту преко Југодрва, рече да су то непозната лица, да су имала нечитке потписе. Пошто господи из судства није јасно ко су ти људи, ево ја ћу прочитати шта стоји у записнику Савезног девизног инспектората.

Југодрво је 2. октобра 1992 .године Влади Црне Горе понудило 1400 тона бензина по цијени од 0,70 марака по литру. Два дана касније, Југодрву је стигао одговор, али не од Владе, него од господина Вука Рајковића, директора приватног предузећа Јувента, човјека који је вјенчао Мила Ђукановића. Тај господин Рајковић, приватник, у име Владе Црне Горе прихвата понуду и шаље диспозицију бензина. Девизни инспектор се у чуду пита коју фунцкију у Влади Црне Горе обавља Вук Рајковић. Да зна да је то кум премијера Ђукановића, вјероватно би му све било јасно.

И то није све. Најгоре тек долази. Влада плаћа гориво, али не по цијени од 0.70 већ по 0,75 марака. Па се питам, гдје је отишла разлика. Због овога је Савезни девизни инспектор поднио кривичну пријаву нашем тужилаштву још прије пар мјесеци, а Државни тужилац прије неки дан каже да не зна за ту пријаву.

СЛАВКО ПЕРОВИЋ: Ноћас сте ви господо из ДПС-а покушали да убијете демократију, односно њене крхке зачетке. Ја сам пошао на Цетиње и гледао ТВ пренос и стекао утисак: колико је у вашим очима било неке јадне побједничке атмосфере када је господин Вишњић у овом парламенту остао такорећи сам. Не треба ваљда да вам објашњавам који је мој став у односу на политичку мисао Радикалне странке. Али, овдје се нисам присутан да бих бранио Радикалну странку, него да бих бранио принцип. Ноћас се посланику скида имунитет само зато што се неко из структура власти осјетио погођеним. У оваквој држави која је квази држава, која је партијско-мафијашки апарат, не може да буде ни права, ни правде, ни правице…

ЉУБОМИР СЛИЈЕПЧЕВИЋ (ЛСЦГ): Послије свега што сте ноћас направили, имам право да вјерујем господину Вишњићу… Господине Вишњићу, свако тоталитарно друштво ради на овакав начин, нека вам је част и понос што вас хапси ова власт и што ћете бити политички затвореник.

РАДОСЛАВ РОТКОВИЋ: Овдје се јутрос уди нашем политичком противнику. Ми либерали, међутим, не желимо да се на овај начин лишавамо политичких противника. Јер ми смо сигурни у аргументе које износимо, и никакво друго оружје нам није потребно. Књаз Данило је говорио да не ваља убијати због ријечи. Како он тебе може рећи, тако можеш и ти њему. А не у три ујутру, када многи опозциони посланици и не знају да засиједа парламент, скидате имунитет посланику.

ЉУБОМИР ИЛИЋ: Господо посланици, ја сам се вечерас страховито уплашио. Господо из ДПС-а, да ли знате како сте изгледали оног момента када вам се указала шанса да ставите главу Аћима Вишњића на гиљотину. Имао сам осјећај да сте сви имали по један мач у рукама, а да је Аћим имао триста глава, ви би му их све откинули.

САВО ЂУРЂЕВАЦ: Ово је вартоломејска ноћ за демократију у Црној Гори. Сјетите се ко је водио истрагу и судио у ово вријеме. Сјетите се стравичних гулага стаљинистичких и фашистичких…

ФИЛИП ВУЈАНОВИЋ: Уважени посланици, тема коју данас расправљамо не заслужује овакве вриједносне квалификативе какве сте јој дали. Нити је ово питање очувања демократије, нити је ову суђење Вишњићу, нити је ово нешто што по свом садржају представља скандал.  Ми просто распрвљамо о захтјеву тужиоца.

Говорили су још Велибор Поповић, Љубо Глушац, Радослав Ротковић, Ранко Ђоновић. Посланици ДПС-а нијесу учествовали у расправи.

После много перипетија ко ће судити Вишњићу, одређен је Зоран Живковић, човјек који није донио ниједну пресуду у животу. Прије ове животне шансе, наиме, био је само истражни судија. Има, међутим згодан педигре. У вријеме доласка „младих и лијепих“ на власт, био је секретар СКЈ за правосудне органе.

Вјеровали или не, Колегијум судија Основног суда у Подгорици чинили су: Ана Коларевић, сестра Мила Ђукановића, Наташа Божовић, супруга Срђе Божовића (председавјућег Скупштине), Светлана Вујановић, супруга министра правде Филипа Вујановића, Бранка Вуковић, снаха Мишка Вуковића, председника Законодавног одбора Скупштине Црне Горе.

Текст у ревији Исток завршио сам на следећи начин:

Зашто су Јустицији, богињи правде, завезане очи? Да ли Јустицијин мач ваља схватити као дужност судија да тумаче вољу господара који им, изнад глава, ковитлају исуканим ножевима? Или је памети много ближа логика да и закони и пресуде извиру из духа истине и само тиме ограничене слободе судија?

Да ли би у случају да закони и пресуде извиру из духа истине, макар само у судници и макар само пред судијама, била могућна и остварљива једнакост глава неједнаких: оних који владају и оних којима владају, богатих и сиромашних, охолих и унижених, жртава и њихових џелата? Да ли би, коначно, тада била скинута и ова непроводиа копрена са Јустицијиног очињег вида?

Питање је из романа, а из живота извире још једно: да ли је господарева воља јача и од Уставом загарантоване независности правосуђа?